Срећан 8.март - Куцали сте, али сте платили!

Срећан 8.март - Куцали сте, али сте платили!

    На 8. март, док свет слави Међународни дан жена, у САД обележава се и Национални дан лекторисања. Штампарске грешке или грешке при куцању могу бити непријатне, смешне или потпуно катастрофалне. Сигурно сте се насмејали због неке смешне аутокорекције на телефону или погрешно написане речи на друштвеним мрежама. 

    Међутим, у свету издаваштва, трговине па чак и науке, ове грешке могу изазвати праву финансијску катастрофу. Понекад једно погрешно или изостављено слово може потпуно променити значење – од „еротских“ туристичких агенција, преко изгубљених свемирских мисија, до промене Божје заповести која позива на прељубу.

    Ево неколико занимљивих примера на енглеском.

    Google воли пермутације слова и грешке у куцању

    Према истраживању Харварда из 2010. године, Google годишње зарађује око 497 милиона долара захваљујући такозваним typosquatter страницама – веб локацијама које намерно копирају имена популарних сајтова са малим грешкама. Уместо да завршите на правој страници, завршавате на страницама препуним огласа, а Google (а понекад и хакери) профитирају од ваше грешке.

    Попуст века" у Macy’s-у (2013)
    Робна кућа Macy’s је у рекламном флајеру понудила ланчић од 1.500 долара за само 47! Исправна цена требало је да буде 497 долара, али је једна једина изостављена деветка коштала продавца – док су купци профитирали иако није био 8.март.

    NASA и цртица вредна 80 милиона долара
    Црте (или цртице) обично нису најважнији интерпункцијски знак. Али један такав „небитан“ знак изазвао је огроман проблем за NASA-у 1962. године, у случају Mariner 1, прве америчке међупланетарне мисије. Циљ је био једноставан – приближити се Венери. Међутим, само једна једина грешка у кодирању, где је цртица неисправно унета у код за трајекторију и брзину, довела је до експлозије летелице свега неколико минута након лансирања. Артур Кларк, аутор романа 2001: Одисеја у свемиру, назвао је ову грешку „наскупљом цртицом у историји“.

    Кување са „свеже млевеним црним људима
    Аустралијско издање књиге Библија тестенине  у рецепту за таљтеле са сардином и пршутом, уместо „додајте со и свеже млевени црни бибер“, грешком је писало: „додајте со и свеже млевене црне људе“ (black people уместо black pepper). Издавач Penguin Australia одмах је повукао и уништио свих 7.000 примерака.

    „Еротска“ путничка агенција
    Путничка агенција Banner Travel Services из Калифорније поставила је оглас у локалном листу, али због штампарске грешке, уместо „егзотичне дестинације“, написано је „еротске дестинације“. Издавач је понудио да компензује цену огласа, али су власници агенције поднели тужбу и затражили одштету од 10 милиона долара.

    Библијска заповест каже „почини прељубу“
    Грешке у штампи нису заобишле ни Библију. Године 1631, лондонска издавачка кућа Baker Book House објавилау Библије у коој је седма заповест гласила: „Чини прељубу“, уместо „Не чини прељубу“. Британски парламент наложио је уништење свих примерка, а издавач је кажњен са огромних 300 фунти – што би данас износило преко 52.000 фунти.

    Пола милиона долара за флашу пива
    Једно пропуштено слово "п" коштало је једног продавца на eBay-у право богатство. На аукцији се нашла ретка боца пива Allsopp’s Arctic Ale стара 150 година, али је због грешке у наслову била оглашена као Allsop’s Arctic Ale. Мало колекционара је знало за ову понуду, али један пажљиви купац је уочио грешку, купио боцу за 304 долара, а затим је препродао за 503.300 долара.

    Брокер који је државу коштао 175 милиона долара
    Чилеански трговац бакром Хуан Пабло Давила је 1994. годинеуместо да прода случајно је купио акције. Када је схватио шта је урадио, у паници је започео низ ризичних трговина које су Codelco, државну рударску компанију, коштале 175 милиона долара. Давила је отпуштен, а његов случај је постао толико познат да је у чилеански сленг ушао израз „давилар“, што значи „направити катастрофалну грешку“.

    Најгори „тајпфелер“ у берзанској историји
    У децембру 2005, јапанска брокерска кућа Мизухо Секјуритиз планирала је да продаје акције регрутне фирме J-Com Co. по цени од 610.000 јена по акцији. Међутим, један трговац је случајно продао 610.000 акција по цени од само 1 јен по комаду. Иако су покушали да повуку трансакцију, Токијска берза није дозволила исправку, што је фирму коштало 225 милиона долара.

    Лутрија у којој свако добија
    Ауто салон у Розвелу организовао је наградну игру с греб-греб картицама, али је грешком штампано свих 50.000 добитних уместо само једне. Пошто није могао да исплати 50 милиона долара, салон је сваком добитнику понудио поклон-бон за Walmart од 5 долара.

    Цена превоза у Њујорку је удвостручена 
    Године 2006, додатно слово у софтверу градског буџета довело је до тога да Министарство образовања Њујорка случајно плати дупло више за превоз ученика – уместо 1,4 милиона долара, издвојено је 2,8 милиона долара.

    Царинска политика САД уништена једним зарезом
    Године 1872. америчка влада је донела тарифни закон који је ослободио царине на "воће, биљке тропске и полутропске за размножавање или узгој". Због зареза између „воће“ и „биљке“, увозници су тврдили да се ослобађање односи на све тропске и суптропске плодове. Секретар за финансије Вилијам Ричардсон је сматрао да је требало да пише "воће-биљке" и одбио да укине царину. Након тужби, променио је одлуку и ослободио воће од царине, уз повраћај од 2 милиона долара, што би данас било преко 55 милиона долара.

    Следећи пут када пишете нешто важно, сетите се ових примера – и обавезно проверите текст пре него што притиснете „пошаљи“.

    Извор: Mental Floss

    Back to blog