Najnoviji dnevnik je važan javen artefakt, ali može da se zasluži za određenu privatnost. „Njujork tajms“ je objavio deka kuća kod Ane Frank u Amsterdamu uspešno otkrila dve stranice dnevnih stranica kod Ane Frank, koji Frenk je sam gi pokrila sa kafenom hartijom. Originalni dnevnici se tolku krive što se vadi od skladišta samo ednaš na sedam deset godina za proučavanje. Dvije nove stranice su otkrivene na jednoj od ovih ekshumacija u 2016. godini, a to je samo pomoć u novoj tehnologiji koja im omogućava istraživanje u kući kod Ane Frank da otkrije što je pod kafenom hartija bez sušnosti da se dopira.
Ana Frank se revidira sebe — prikriva dvije „rasipane“ stranice koje uključuju valkani šegi i zamišljen razgovor sa mažom, razgovarajući tako nego za seks. Ovo nisu jedine dvije stranice u dnevniku koje se odnesu na seks i tijelo. Tie duri i ne se jedinstvene stranice koje se odnesu na seks i tijelo koje se nalaze, u jednom ili drugom trenutku, bili su udaljeni od dnevnika. No, tie se jedine dvije koje Ana Frank gi izbrisala.
Dnevnik na Ani Frank ima poln odnos sa uredničkim promjenama. To je zato što „Dnevnik na Anu Frank“ što može da se čita u srednjem učilištu, sušnosti, nije jedini „originalni“ dnevnik napisan od Ane Frank.
Frank je napisao dva dnevnika za vrijeme na nejziniot život. Prvi bil ličen, koji ima namera da ostane privatan. No, kako što pišuva „Njujork tajms“, 1944. godine, Frenk je radio slušao deka holandska vlada vo egzil saka da ga arhivira i pokazuje na lucetu što živi pod germanskom okupacijom. Tako, taa je nastavila da prepiše svoj dnevnik za javnost. Nova knjiga je bila nazvana „Tajniot aneks“ i bila je zasnovana na najnovijim dnevnicima, ali ne i završenim faksom. Taa je završila 215 stranica iz „Tajniot aneksa“ pred nejzinot semejstvo da bi se uapseno, deportirano i isprateno u koncentracioni logor kada je osnovan 1945. godine.
Nejziniot tatko, Oto Frank, go preživea logorot, a potoa i vojnata. Kako je objavljeno u Kritičkom izdanju u Dnevniku Ane Frank, Oto Frank je radio sa holandskim izdavačem za da sastavi revidiranu verziju na dnevničkom zemju i parčinu iz privatnog dnevnika Ane Frank, a drugi iz „Tajniotskog dnevnika“ za verziju „Tajniot“ dnevnik što je poznat kao Dnevnik na Ani Frank. Ne, kako ističe Stefani Votson kao nejzinata statista za verojatno seksističku urednicu na Oto Franku, nekoi od njegovih izbora je razlog za brigu. U trećoj verziji, kritikujte opise Otoa i njenog supruga koji će biti ublaženi, a jazik na Ani za neobično sopstveno telo i seks bea isto tako otstraniti.
Ne, ona što je interesantna za ovaj najnov bibliografski razvoj je deka ova se delovi za seks i telo što samata Ana se obidela da gi prikrie. Znači, da li treba da otvorite najniže želje i da sačuvate stranice pod kafenom hartiena obvivka? Pitanje za autorske nazive i bibliografiju mačaka sa dece, ali to ne treba da brinete i ostanete.
Pitanje je istaknuta tenzija pomeu naše obvrske kon autorite i naše obvrske kon istorije. Nemate golema dokaze za pokretanje na novi članak na albumu (tako da se isključite). Kafka i Hemingvej sè ušte se pretvara u grobove. I naš odnos sa privatnom spisanjem na autorite je posebno naporan. Dakle, prilično je interesantno što istraživači koriste činjenicu deka Ana je pokušala da spreči objavljivanje na radnom mestu u nenadzorovanom privatnom dnevniku kako bi prikazala deka Frank praktikovala autorski potezi za javnu publikaciju. Dvije stranice doa¾ete od prvog privatnog dnevnika Ane Frank. Dakle, gledajući na činjenicu deka ovo treba da ostane privatan dnevnik, a sadrži što Frank ja otstrani beše za neobično telo, da li ima ušte pogolema odgovornost da se započne sa najnižim željama?
Na stranici, kao i najčešće postavljana prašanja, za dvije nove stranice, Kuta na Ana Frank nastavlja se da je potvrđena nivna publikacija tako što je sugerirala deka je prethodno da se brine o tome što bi mogla da pošalje Anu, bidej da se vrati u to vrijeme od Franka od Oto Frank: „Tekstovi dnevnika na Ani Frank koji su to nemala imena da gi objavljuju se objavljeni porano, u različitim periodima. Da bi se dogodila publikacija organizovana od nepoznanice tog 1947. godine, podočna i kompilacija na kritičko obrazovanje na Institutu za studije za vojnu, holokaust i genocid, koja je bila otkrivena u pet 1986. godine i otkrivena u novinama od 20. godine stranici.” Tako da drugi zborovi, ako već smete da narušite nejzinata privatnost, možete da uradite to ponovo.
Ne, može biti nepoznata privatnost i nenamjerni pronalazak za nevjerojatan javni dnevnik nasproti nejziniot ličan, nije važan koga se meri sa baranjama na istoriji. Kuta na Ana Frank veruva deka potencijal za istorijsku vrednost i interes na javnosti je važan od onoga što Frank može da sakala. Tajms ja citira Terezijen da Silva, šef zbirke u kući Ane Frank, koji tvrdi: „Ne neko dobro da se sledi želbata na autorot... Ponekoga je važno za naučno istraživanje, a isto tako dobro da se zna za javnost što napravila i ne sakala da objavi“.
Znači, sada kada se objavljuje ove dve stranice, da gi čitame? Da li je naša istorijska obvrska da gi čitame ili naša čovečka obvrska je da gi otvorite želje za Anu Frank? Možebi malku od dve. Bez ogleda na ono što mislim, nalazi se na Ani Frank potvrdi deka transkripcija na novim stranicama biće uskoro dostupna na nivnoj veb stranici, ali zbog ograničenja autorskih prava, tekst zasega će biti dostavljen samo na holandskom jazziku. Ako ne znate holandski, možete ušte malku da odložite mortalnu dilemu.
Izvor: Electricl Literature
Prevod: Ikona