U svojoj najnovijoj knjizi "Propast Zapada", Emanuel Tod ne piše samo o politici, već skicira terminalnu fazu jedne globalne sile. Za ovog specijalistu za istorijsku demografiju – čoveka koji je decenijama ranije, čitajući statistike o smrtnosti odojčadi, nepogrešivo najavio krah Sovjetskog Saveza – današnja slika Sjedinjenih Američkih Država deluje podjednako tmurno i neumoljivo.
Tod beskompromisno razbija uvreženu medijsku frazu o ukrajinskom sukobu kao bojištu "demokrata protiv autokrata", tvrdeći da su stvarne razvodnice danas sasvim drugačije. Prema njegovom dokaznom postupku, na delu je sudar liberalne oligarhije Sjedinjenih Država i autoritarne demokratije Rusije. U tom klinču, Zapad nastupa kao sistem koji je u sopstvenom ideološkom lutanju zaboravio šta zapravo zastupa, dok Istok pokazuje "tvrdoglavost" entiteta koji vrlo precizno zna šta i zašto brani.
Da bismo razumeli zašto se Zapad urušava iznutra, Tod nas vraća na izvor njegove nekadašnje moći – protestantsku etiku. Uspon zapadne civilizacije počivao je na tri stuba: masovnoj pismenosti, disciplinovanom radu i jakom kolektivnom moralu koji je crpeo snagu iz religije. Međutim, taj motor je prošao kroz tri faze propadanja koje su nas dovele do današnjeg nihilizma.
Prva faza bila je era žive religije, koja je izgradila Ameriku i Evropu. Nju je nasledio "zombi-protestantizam" – faza koja je trajala do kraja šezdesetih godina prošlog veka. U njoj su ljudi prestali da idu u crkvu i aktivno veruju u dogme, ali su nastavili da žive po "inerciji" protestantskog morala. Još uvek su postojali disciplina, osećaj za opšte dobro, radna etika i društvena kohezija. Sistem je radio na "isparenjima" stare vere, ali je i dalje bio funkcionalan.
Od sedamdesetih godina, međutim, zakoračili smo u "nultu religiju". To je stanje u kojem je nestala i vera i njen sekularni eho. Nema više ni boga ni društvenog morala koji bi obuzdao pohlepu elite. Kada religija i njen moralni derivat ispare, ostaje praznina koju Tod naziva čistim nihilizmom. U tom vakuumu, Amerika je prestala da bude država koja predstavlja svoje građane i postala je poligon za "Blob" – uzak krug vašingtonse oligarhije koja donosi nepredvidljive, često autodestruktivne odluke, lišene svake racionalne procene troškova i rizika. Za "Blob" koji živi u Vašingtonskom selu, rat nije sredstvo za postizanje cilja, već jedini preostali način postojanja.
Dok Zapad tone u ovu "nultu tačku" gde su moralne vrednosti svedene na impulse lokalne grupe, Istok pokazuje neshvaćenu tvrdoglavost. Rusija, u Todovim očima, predstavlja klasični koncept suvereniteta koji počiva na očuvanju sopstvenog društvenog tkiva. Dok "Selo Vašington" u svom nihilizmu ruši saveznike podjednako kao i neprijatelje, Rusija se vodi "utaživom" i istorijski prepoznatljivom pohlepom.
Todov zaključak je brutalan: Zapad gubi u Ukrajini ne zbog ruske vojne genijalnosti, već zbog sopstvene unutrašnje implozije. Gubitak protestantskog morala doveo je do industrijskog i intelektualnog propadanja koje nijedna količina štampanog novca ne može da nadomesti. "Propast" ovde ne znači nestanak sa geografske karte, već nestanak solidarnosti i razuma – pad u crnu rupu iz koje se, bez povratka elementarnoj etici, više ne izlazi.
Pitanje za razmišljanje: Ako je "zombi-faza" bila period najvećeg ekonomskog procvata, da li je "nulta religija" zapravo prirodna posledica društva koje je poverovalo da mu moralne kočnice više nisu potrebne?
