Ana Marija me nije volela – Ljiljana Habjanović Đurović

Deca ne znaju uvek da objasne zašto ih boli, ali nepogrešivo osećaju kada nisu voljena.

Devojčica Iva odrasta rastrzana između dve porodice, dva grada, dva naroda i dve vere: između Zagreba i Kruševca, hrvatskog i srpskog, katoličkog i pravoslavnog. Ona ne razume uvek politiku, porodične račune, nacionalne strahove i verske podele, ali celim bićem pamti nepravdu, hladnoću, odbacivanje i laž.

Njen glas je glas deteta koje ne govori da bi napravilo teoriju, nego da bi preživelo. Zato ova knjiga boli drugačije: ne kroz velika objašnjenja, nego kroz ono što dete prima neposredno, bez zaštite, bez distance i bez mogućnosti da se odbrani od sveta odraslih.

Detinjstvo između dve vatre

Lična drama jedne devojčice dodiruje mnogo šire rane: odnos srpskog i hrvatskog, pravoslavnog i katoličkog, jugoslovenstva i porodičnog ćutanja, mržnje prema drugačijem i zloupotrebe vere za postupke koji su suprotni samoj suštini Božjih zapovesti.

Ali roman ne ostaje na velikim istorijskim rečima. Njegova snaga je u tome što pokazuje kako se sve to spušta na jedno dete: na njegovo srce, telo, sećanje i potrebu da bude voljeno. Ana Marija me nije volela jeste priča o neljubavi, ali nije knjiga mržnje. Upravo zato što govori o neljubavi, ona pokazuje koliko je ljubav jedini izlaz iz porodičnog, nacionalnog i verskog nerazuma.

„Deca pamte istinito. Deca najbolje osećaju nepravdu. “

Čitajte ovu knjigu kada želite bolnu, iskrenu i hrabru priču o detinjstvu, porodici i istini koju dete pamti bolje od odraslih. Šta ostaje od čoveka kada ga u detinjstvu ne gledaju kao dete, nego kao znak tuđe krvi, vere i krivice?