AUTOBIOGRAFIJA - Gilbert K. Česterton

Autobiografija nije samo priča o jednom životu, već o načinu gledanja na život. To je knjiga o tome kako ostati čovečan u svetu koji gubi čuđenje, kako sačuvati veru a ne izgubiti humor, kako misliti ozbiljno a ne postati ogorčen. Česterton nas nenametljivo vodi do zaključka da je zahvalnost forma mudrosti, a radost najdublji oblik otpora zlu. Nema patetike, samosažaljenja ni idealizacije. Umesto toga, Česterton nudi paradoks: što se više približava smrti, sve više slavi život. Govori da vera nije bekstvo iz sveta, već najdublje njegovo razumevanje; da svet nije mesto besmisla, već dar; da je radost najnormalnije stanje čoveka koji shvata da ništa nije samo po sebi, već da sve postoji zato što je voljeno.

Autobiografija Gilberta K. Čestertona jedno je od njegovih poslednjih i najličnijih dela, napisana pred kraj života i objavljena posthumno 1936. godine. To nije ispovest kakvu očekujemo od slavnog pisca, već topla, duhovita i duboka priča o čoveku koji je svet posmatrao sa čuđenjem – kao dete, kao umetnik i, najzad, kao hrišćanin.

Česterton govori o svom detinjstvu u viktorijanskom Londonu, o prvim sumnjama i fascinacijama, o školskim danima, prijateljstvima, braku sa Frances – najboljom pričom mog života – i o putu iz skepticizma ka veri. On se ne predstavlja kao heroj, mučenik ili prorok, već kao čovek koji posmatra stvarnost sa zahvalnošću i dubokom radošću. U svakom sećanju vidi trag milosti: u knjigama koje je čitao, razgovorima sa Šoom i Belokom, u borbama sa modernim relativizmom, u humoru koji je smatrao najzdravijom reakcijom čoveka na svet.

Gilbert K. Česterton (1874–1936) bio je engleski pisac, esejista i teolog, poznat po duhovitim i filozofskim esejima, hrišćanskoj apologiji i detektivskim pričama o ocu Braun-u, kombinujući mudrost, ironiju i duboku veru u svoja dela.