Devojka, 1983 – Lin Ulman

Roman o ženi koja pokušava da se vrati devojci koja je nekada bila — i da razume šta se zaista dogodilo u prostoru između želje, stida, zaborava i tuđe moći.

Postoje uspomene koje se ne vraćaju kao jasna slika, nego kao nelagodnost, rupa, stid, fragment, osećaj da nešto u nama nikada nije potpuno završeno. Lin Ulman piše o tom bolnom prostoru između devojke i žene: između onoga što se dogodilo i onoga što je godinama bilo potisnuto, između želje da se zaboravi i potrebe da se najzad kaže istina. .

Devojka, 1983 razvija se kroz više gradova i više vremenskih slojeva: Oslo, Njujork, Pariz, prošlost i sadašnjost, devojka koja je nekada bila i žena koja danas pokušava da je razume. Lin Ulman ne piše jednostavnu ispovest, niti klasičan roman sa sigurnim odgovorima. Ona istražuje kako pamćenje funkcioniše kada je povezano sa stidom, željom, nemoći i iskustvom u kome se granice nisu jasno videle onda kada je trebalo da budu zaštićene.

U središtu knjige nalazi se pitanje moći: ko gleda, ko odlučuje, ko sme da želi, ko koristi tuđu mladost, ko ćuti i ko kasnije mora da živi sa nejasnim posledicama. Priča je ponekad brutalna upravo zato što ne pokušava da ulepša složenost iskustva. Devojka nije samo žrtva, žena nije samo svedok, sećanje nije samo arhiva. Sve je nestabilnije, intimnije i opasnije: ono što je potisnuto vraća se u delovima, a svaki deo traži novo tumačenje.

Snaga ove knjige je u načinu na koji Lin Ulman spaja lično i književno, emotivno i analitičko, nežnost i nemilosrdnost. Ona postavlja jedno od najtežih pitanja: da li žena može da se poveže sa devojkom koja je nekada bila, ako je ta devojka ostala zarobljena u vremenu, pod tuđim pogledom, u događaju koji nikada nije sasvim razumela? Devojka, 1983 je roman o lepoti i zaboravu, ali i o ceni koju plaćamo kada prošlost predugo ostane bez glasa.

„Da li je moguće povezati ženu koja je postala sa devojkom koja je nekada bila?“