rugi ljubovni prikazni može da se čita kao modularen roman. Edinasette sekvencije mogu funkcionirati i kao samostalni prozni parkovi i kao epizode eden narativa, čija je centralna tema neuspješna ljubav. Ovaj neuspeh se raspletuva na višem nivou, a sekoja „prikazna” nosi dopunsku nijansu, dopunsku ideju tako što se ì daje oblik celine. Vo knigata, dva centralna lika se likot na raskažuvačot, koji je novinar za jedan lokalni vesnik, i njegov suprug, i tie proagaat od jedne sekvenca u sledećoj...
Nivnata prikazana se formira ne samo preko prikaza u različitim periodima života na rasuđivaču (detstvo, adolescencija, sadašnost), tu je isto tako i ako se prikazuje na sporednim karakteristikama, tako da je narator uključen na jedan ili drugi način. Jedna po drugoj, iznenaduvački, site ove sekvence obezbeđuju različite agli od koi ljubavi može da se gleda.
“Vo Drugi ljubavni prikazni , Lučijan Dan Teodorović je odličan raskavač nastana i genijalen koreograf na kompleksnom baletu na karakterima.”
