Evharistija je vrvno dostizanje na o. Aleksandar Šmeman. Taa je odraz na celokupno životno iskustvo na ovom golem poznatom liturgiji, kao i na njegovim mislima za božestvenu liturgiju - centralni čin samorealizovanja Crkve. Po o. Šmeman stoji samo jedno nešto što je potrebno, a to je ono što se završava koga Crkva se nalazi zajedno, kao Hristovo tijelo, da se uđe u Carstvo, da se izdigne do neba i da se uđe u Gospodovu trpezu u Njegovom carstvu,
Ali da može pravilno da ja „čitame“ liturgiju, moram da gledam kao jedinstvenu, integralnu celinu. Sekoe poglavie vo tekot na knigata go nosi naziv „sveta tajna“. Sveta tajna na Sobranieto, Sveta tajna na Vlezot, Sveta tajna na Slovoto, Sveta tajna na Prinosot, Sveta tajna na Anaforata, Sveta tajna na Svetiot Duh. Toj ne go koristi ovaj zbor za da se napravi sĐ „posvečeno“, tuku za da pokaže deka sekoj del od liturgije je neophodan i deka evharistijata ne može da se svede samo na jedan „moment“ bez razlike da li se to okuplja ili ustanovi na epiklezatu.
Sekoj del e sveta tajna (kako što misliše o. Šmeman, celiot svet e sveta tajna) koji se nadovrzuva i nastaje od prethodnog dela i go pretstavlja i vodi posleniot.
Čovek je kreiran zbog jedinstva, za veru, za ljubav... Sevo ovo ni go soopštuva evharistijata, a cela za ovu knjigu je da pomogne isto da se slušam i razumem.
