Fićfirići – Mario Vargas Ljosa

Malo remek-delo o bogatoj mladosti koja odrasta u društvu bez stvarnih vrednosti — tragična, parodijska i gorka priča o ljudima koji će postati lepi, uspešni i prazni.

Postoje društva u kojima se mladost ne oblikuje kroz vrednosti, nego kroz pozu. U kojima se čovek uči kako da pripada, kako da izgleda, kako da bude prihvaćen, poželjan, duhovit, urban i uspešan — ali ne i kako da postane stvarno zreo. Vargas Ljosa u Fićfirićima piše upravo o tom lažnom odrastanju: o generaciji koja će možda postati „beautiful people“, ali će negde usput izgubiti autentičnost, dubinu i sposobnost da se uklopi u život koji nije samo predstava.

Radnja Fićfirića smeštena je u Miraflores, bogataški mikrokosmos Lime, u kome odrastaju mladi ljudi iz „dobrih kuća“, okruženi privilegijom, društvenim pravilima, statusom, površnim ambicijama i svetom koji sebe doživljava ozbiljno, iako je u svojoj osnovi često prazan i parodijski. Vargas Ljosa priču vodi kroz proces sazrevanja koji je istovremeno realističan i izobličen, tragičan i burleskan, blizak i groteskan. Njegovi junaci ne postaju veliki tragični heroji, nego nešto mnogo modernije i tužnije: ljudi prilagođeni apokrifnom društvu koje ni samo nema čvrst sistem vrednosti.

Posebna snaga ove novele je u njenom tonu. Iako govori o tragičnoj priči i tužnom kraju, Fićfirići nisu ispričani teško i patetično, nego kroz parodiju, burlesku, humor crtanih romana i stripovsku energiju. Vargas Ljosa time postiže dvostruki efekat: čitalac se smeje površnosti, gestovima, pozama i društvenim ritualima, ali iza tog smeha stalno oseća da se pred njim odvija proces unutrašnjeg promašaja.