JUNAK NAŠEG DOBA - M. J. Ljermontov

Zašto neko ko ima sve – ipak oseća prazninu?
Junak našeg doba Mihaila Ljermontova postavlja pitanje koje je i danas bolno aktuelno: šta se dešava s čovekom kada izgubi smisao, ali zadrži razum? Pečorin, glavni junak, nije heroj u klasičnom smislu, već ogledalo čoveka koji sve razume, ali ni u šta ne veruje; koji ume da voli, ali ne zna da ostane; koji traži sreću, a svemu što dotakne oduzme toplinu.
Ovaj roman — prvi psihološki roman u ruskoj književnosti — nije priča o događajima, već o unutrašnjem lomljenju. Ljermontov kroz Pečorina prikazuje umorni naraštaj koji ne nalazi ideale dostojne žrtve, niti ljude dostojne ljubavi.

Zašto je važno da ga čitamo danas?
– Zato što mnogi od nas prepoznaju Pečorinovu prazninu, nemir i potrebu da se osećaju živo, makar kroz bol.
– Zato što roman pokazuje kako se čovek može izgubiti ne zbog sveta — već zbog samog sebe.
– Zato što nas podseća da inteligencija bez smisla postaje teret, a sloboda bez svrhe — kazna.
Ja u sebi nosim dva čoveka: jedan živi, drugi misli, i taj drugi me ubija. — Pečorin

Roman koji ne nudi utehu, ali nas primorava da se suočimo sa sopstvenim licem u ogledalu vremena.