Junak našeg doba – Mihail J. Ljermontov

Roman o čoveku koji ima snagu za veliki život, ali ne nalazi cilj dostojan te snage — Pečorin kao prvi veliki ruski junak praznine, slobode, dosade i hladnog samoposmatranja.

Pečorin nije junak zato što je dobar, nego zato što je opasno svestan sopstvene bolesti. On zna da ima snagu, inteligenciju i dar, ali ne zna čemu da ih posveti. Slobodu voli više od svega, ali sloboda bez smisla postaje lutanje, dosada i eksperimentisanje sa tuđim srcima. U njemu se prvi put tako jasno javlja ruski tip čoveka koji oseća da je rođen za nešto veliko, a završava u praznim strastima, hladnoj ironiji i životu koji se nastavlja „iz radoznalosti“.

Junaka najpre vidimo kroz tuđe priče, utiske i posledice koje ostavlja za sobom. Tek kasnije, kroz njegov dnevnik i posebno kroz Kneginjicu Meri, ulazimo u samu svest čoveka koji sebe razume gotovo nemilosrdno — ali ga to razumevanje ne oslobađa.

Ljubav mu je često igra moći, prijateljstvo iskušenje, opasnost način da oseti da je živ, a tuđa osećanja materijal za proveru vlastite nadmoći. Ipak, on nije samo negativac. Svestan je svoje praznine, oseća da je promašio neki „visoki zadatak“, ali ne uspeva da se vrati žaru plemenitih težnji koji je izgubio.

Ovo je knjiga o generaciji koja ima energiju, obrazovanje i unutrašnju snagu, ali nema živu veru u cilj, zajednicu ili budućnost. Roman o čoveku koji je mogao biti velik, a život troši u dosadi, strastima, opasnosti, zavođenju i hladnom posmatranju sopstvenog pada.

On ne čuva svoju slobodu zato što zna šta će s njom, nego zato što ništa drugo ne može da podnese. Previše svestan, previše snažan, previše slobodan — i ipak nesposoban da bude srećan.

„Dvadeset puta ću staviti na kocku svoj život, čak i čast... ali svoju slobodu ne dam.“