KAZIVANJA JEDNOG BOGOTRAŽITELJA SVOME DUHOVNOM OCU

Kazivanja jednog bogotražitelja svome duhovnom ocu jedno je od najznačajnijih dela pravoslavne duhovne književnosti. Autor je nepoznat, ali se pretpostavlja da potiče iz kruga ruskih bogotražitelja – pustinjaka i hodočasnika koji su u 19. veku pešačili od manastira do manastira tražeći neprestanu molitvu, smirenje i susret sa živim Bogom.

Knjiga je pisana u prvom licu i predstavlja ispovest čoveka koji, vođen dubokom žeđu za Bogom, napušta sve i kreće na put – Lavra prepodobnog Sergija, Saroška pustinja, Valaam, Optina, Kijevske pećine, Sveta Gora, Jerusalim… Na tom putu susreće starce, monahe i podvižnike i uči tajnu Isusove molitve: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog.“

Mitropolit Amfilohije u predgovoru kaže da je cilj ove knjige samo jedan – „da posvedoči Ime koje je iznad svakog imena“, i da čoveku današnjice vrati veru, nadu i molitvu srca. Ovo delo pokazuje da je pravoslavlje pre svega živo iskustvo i susret sa Bogom, a ne teorija ili ideologija.

Zašto je ova knjiga važna?

• Predstavlja najdublje svedočanstvo o unutrašnjem molitvenom životu.

• Otkriva snagu neprestane molitve i duhovne borbe.

• Živi primer kako čovek može da traži Boga usred sveta – ali da mu pripada srcem i dušom.

• Jedno od najčitanijih duhovnih dela u Rusiji i svetu već više od 100 godina.