Krotka – Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Novela o čoveku koji nad mrtvom ženom pokušava da se opravda — i što više govori, to njegova odbrana sve više zvuči kao optužnica protiv njega samog.

Kao da pred smrti i poslednjom istinom ipak nešto kaže u svoju odbranu.

Pripovedač, zalagaoničar, priseća se kako je upoznao mladu, siromašnu devojku, kako ju je oženio i kako je njihov brak postao prostor ćutanja, nerazumevanja, pritiska i duhovne borbe. On želi da bude velikodušan, da bude spasilac, da bude priznat kao snažniji i moralno viši, ali upravo ta želja otkriva njegovu unutrašnju izopačenost: ne voli slobodno, nego traži da mu ljubav potvrdi vlastitu vrednost.

Najstrašnije je to što pripovedač nije jednostavan zlikovac. On sebe neprestano analizira, opravdava, hvata u protivrečnostima i ipak ne uspeva da izađe iz sopstvenog egoizma. Čitalac čuje njegov glas, njegove argumente i njegov bol, ali upravo kroz taj glas vidi koliko je malo zaista video ženu koja je stajala pred njim. Ona ostaje „krotka“, tiha i zagonetna — ne zato što je prazna, nego zato što je njegov monolog nikada ne može potpuno dosegnuti.

„Šta će mi sad vaši zakoni? Šta će mi vaši običaji, vaš moral, vaš život, vaša država, vaša vera?“