Ljudi među ruševinama – Julijus Evola

Kapitalno delo tradicionalističke misli o čoveku posle sloma modernog sveta — Evola o tehnologiji, duhovnoj krizi, poretku, unutrašnjoj disciplini i potrebi za novom vertikalom usred ruševina.

Postoje vremena kada ruševine nisu samo oko čoveka, nego i u njemu. Tehnika napreduje, sistemi se menjaju, ideologije obećavaju novi početak, ali čovek postaje sve slabiji pred sopstvenim delom. Evola piše upravo iz tog iskustva: da nije dovoljno obnoviti spoljašnje institucije ako se ne stvori nova unutrašnja dimenzija, čovek sposoban da izdrži pritisak modernog sveta a da mu ne preda dušu.

ta ostaje od čoveka kada se svet oko njega pretvori u ruševine?

Ne samo gradovi, države i politički sistemi — nego i vrednosti, merila, autoriteti, unutrašnja snaga i osećaj da postoji nešto više od pukog preživljavanja.

U knjizi Ljudi među ruševinama Julijus Evola piše o modernom čoveku posle velikog civilizacijskog sloma. O čoveku koji je stvorio tehnologiju da bi vladao prirodom, a sada se nalazi pred opasnošću da upravo ta tehnologija zavlada njime — ne samo spolja, nego i iznutra.
Za Evolu, obnova ne počinje samo politikom, ekonomijom ili novim sistemom. Počinje unutrašnjom vertikalom: čovekom koji ima disciplinu, meru, duhovnu osovinu i sposobnost da ne bude progutan masom, ideologijom i tehničkim svetom. 

Ovo je kapitalno delo tradicionalističke misli, snažno, oštro i kontroverzno. Ne traži površno čitanje, niti lako slaganje. Traži čitaoca koji želi da razume jednu radikalnu kritiku modernosti i pitanje koje nas i dalje prati: može li se iz ruševina izaći ako je čovek sam postao ruševina?

„Nemoguće je takmičiti se sa sopstvenim delom ukoliko se ne stvori nova unutrašnja dimenzija. “