Lumpen-novela – Roberto Bolanjo

Mračna novela o devojci koja prerano ostaje bez roditelja i ulazi u noćni život Evrope — Bolanjo o siromaštvu, telu, kriminalu i rupi u čoveku koju niko spolja ne može da vidi.

Kod Bolanja mladost često nije čist početak, nego rana zona između detinjstva i mraka. Bjanka ne ulazi u odrasli svet kroz obrazovanje, ljubav ili sigurnost, nego kroz smrt roditelja, siromaštvo, televizijske slike, tuđa tela i ponudu da učestvuje u nečemu što liči na izlaz, a zapravo otvara još dublju noć.

Lumpen-novela je knjiga o trenutku kada čovek shvati da ga spoljašnji događaji nisu samo zadesili — oni su u njemu napravili rupu koja ima njegovo ime. 

Bolanjo ne moralizuje Bjankin pad, niti je pretvara u simbol koji treba lako objasniti. On prati kako se mlada osoba, ostavljena bez roditeljskog poretka i bez jasne budućnosti, približava ljudima koji nose nasilje, novac, seksualnost i kriminal kao deo istog mraka. Bolanjo ne piše senzacionalistički. On piše kao da sluša sećanje koje je dugo ćutalo. Bjanka govori iz budućnosti, ali prošlost nije postala mirna. U njoj su i dalje slike, lica, krv, televizor, mrtvi roditelji i jedna rupa koja je „moja rupa“.

Ova novela ima prepoznatljivu Bolanjovu atmosferu: svet deluje realno, ali se ispod njega stalno oseća neka druga oluja — noć Evrope, nasilje koje nije potpuno vidljivo, senka koja pripada samo pripovedačici. 

„Postojala je jedna rupa koja je bila moja rupa, jedna senka koja je bila moja senka. “