„Meri“ od Vladimira Nabokova istražuje slobodne teme za identitet, opsesija i nejasne linije između realnosti i fantazije. Emotivno iskustvo na ovom romanu je provociračko za razmišljanje, što istražuje čitaoce da preispitate sopstvenu percepciju i veruvanje. Patuvanje na Meri, kako lik, nagoveštava se u složenost na čovekovatu prirodu, smešta gi granicu na empatiju i razumevanje. Prikaz rezoniranja knjiga sa idejama deka naše percepcije za realnost često se oblikuje od naših želja i opsesija, što dovodi do neočekivanih događaja.
Čitanje na „Meri“ nudi u složenosti na čovječka psihologija i efekti nekontrolirane opsesije. Naučite da analizirate zamatene linije pomeu realnosti i iluzije, steknuvaj i podlaboko shvaćanje za čovekovu psihu. Ovo istraživanje na složenim temama ẑe vi obezbediti trajnu perspektivu za čovečka sostojba.
„Meri“ upoznaje čitaoce sa raznovrsnom grupom na likovima, koja je jedinstvena za rad i raste u tekotinama. Čitajte ẑe se suosjećate da se borite protiv likova i ẑe se identifikujete sa nivnim unutrašnjim konfliktima. Inkluzivno pretstavu na romanot kao zgolemuva svoju klabočinu, što go pravi volšebno četivo za sekoj što se ceni složene karakterizacije.
Meri je napisana u 1925. godini. Kako i drugi negovi rani remek dela Meri svedoči za Nabokovo senzualno vladanje na jazikotu i na one kvalitete na inventivnost što je napravila, shodno zborovima na jednom recenzentu, „najsladoljubiv, najelegantno senzacionalni pisac. U jednoj berlinskoj pansionu sa ruskim emigrantima, Lev Ganin, energični mlad porođeni službenik je pridodato svoj minato i svoju idninu, ponovo je preživeo svoju prvu ljubovnu vrsku. Ganin, zatvoren u rasipan lift u društvu sa Alfjorovom, voznemiruvački optimista i sonarodnik otkriva deka Alfjorov je u braku sa Meri, njegov prvi ljubov, koji treba da stigne u Berlin za šest dana. Moguće je da kreirate fantaziju u realnosti, Ganin planira da sretne Meri na stanici i da pobegne sa nemogućim idninama. Jedan od najboljih profesionalnih stilista 20. veka, Vladimir Nabokov. roden u Sankt Peterburgu, studijska francuska i ruska literatura na Triniti koledžotu, Kembridžu, živio je u Berlinu i Parizu. Tokom 1940. godine preselio se u Jedinstvene Države i steknal slave kao romansijer, pjesnik, kritičar i voditelj. Predaval literaturu na Velsli, Stenford, Kornel i Harvard.
