MOLITVE NA JEZERU - Nikolaj Velimirović Vladika Žički

Ne obziri se na Zapad, gde se sunce zalazi i ne lakomi se na darove prizračne i lažne.

Nikakvo mi zlo ljudi ne mogu učiniti, ako u meni nema ranjavog mjesta. Ako je duša moja ranjava, svako zlo svetsko odjekivaće u njoj. I ljudi će mi se smejati, i navaljivaće sve jače sa svojim vikom. A zaista neće mi nahuditi zloreci ljudi, ako je jezik moj zaboravio izgovarati zle reči. Niti he me ožalostiti pakost spolja, ako nema pakosti u srcu mom, da odjekuje kao kozji bubanj. Niti ću moći gnevom odgovoriti na gnev, ako je gnezdo gneva u meni ispražnjeno, te nema šta da se budi.

Niti će me strasti ljudske zagolicati, ako su strasti u meni pretvorene u pepeo.
Niti će me ožalostiti neverstvo prijatelja, ako sam ja Tebe izabrao za svog prijatelja.
Niti će me nepravda svetska moći skrušiti, ako je nepravda isterana iz misli mojih.
Niti će me zamamiti prevarni duhovi svetske slasti, časti i vlasti, ako je duša moja kao prečista nevesta, koja samo Svetog Duha prima i za Njim čezne.
Nikoga ljudi ne mogu u pakao otisnuti, ako se sam ne otisne. Niti ljudi mogu nekoga dići na ramenima svojim do prestola Božjeg, ako se sam ne digne.
Ako duša moja nema otvorenih prozora, nikakvo se blato u nju ne može ubaciti.
Neka ustane sva priroda protiv mene, ništa mi ne može učiniti jedino što pre postane grobom tela moga.
Svaki svetski usev zasipa se đubretom, da što pre nikne i bolje raste. Ako je moja, avaj, napustila devičanstvo svoje i primila seme ovoga sveta u sebe, onda će morati primiti i đubre, što svet baca na svoju njivu.
Ali ja Tebe prizivam dan i noć: nastani se u duši mojoj i zatvori sve ulaze za neprijatelje moje. Učini pećinu duše moje praznom i nemom, da niko od sveta ne poželi ući u nju.
Dušo moja, jedina brigo moja, budi na straži i razlikuj glasova, što udaraju o tebe. Pa kad poznaš glas Gospodina svoga, napusti nemilo i odjekni svom snagom.
Dušo moja, pećino večnosti, ne dopusti vremenim razbojnicima da uđu u tebe i nalože svoj oganj u tebi. Budi nema, kad te viču. Budi nepokretna, kad udaraju o tebe. I strpljivo čekaj Domaćina svoga. Zaista doći će.

Svi proroci od postanka vapiju duši mojoj, da se stvori devojkom i spremi za prijem Sina Božanskog u prečistu utrobu svoju.
Da postane lestvica, niz koju će Bog sići u svetu, i čovek uzići k Bogu.
Da isuši u sebi crveno more krvnih strasti, te da čovek rob može preći u zemlju obećanu, zemlju slobode.
Kineski mudrac opominje dušu moju, da bude mirna i nepokretna i da čeka, da Tao dejstvuje u njoj. Slava neka je Lao-ceu, učitelju i proroku naroda svog!
Indijski mudrac uči dušu moju, da se ne plaši stradanja, no da se kroz teško i trajno vežbanje, kroz čišćenje i molitvu, diže Višnjemu, koji će joj izaći na susret i pokazati joj lice Svoje i silu Svoju. Slava neka je Krišni, učitelju i proroku naroda svog!
Carski sin Indije uči dušu moju, da se isprazni potpuno od svega semena i useva sveta i otpadne od svih zmijskih prelesti nemoćne i senovite materije, pa da kao prazna, mirna, čista i blažena Nirvana čeka. Slava neka je Budi, carskom sinu i neumitnom učitelju naroda svog!
Gromoviti persijski mudrac govori duši mojoj, da u svima svetovima nema ništa osim svetlosti i tame, i da se duša mora otcepiti od tame kao dan od noći. Jer sinovi svetlosti začinju se od svetlosti, a sinovi tame začinju se od tame. Slava neka je Zoroastru, velikom proroku naroda svog!
Izraelski prorok vapije duši mojoj: gle, devojka će začeti i roditi, sina, kome će ime biti – Bogočovek. Slava neka je Isaiji, vidovitom proroku duše moje!
Gospode nebesni, otvori sluh duši mojoj, da se ne ogluši o savete poslanika Tvojih.
Ne ubijaj proroke svoje, dušo moja, jer u grobovima njihove ne leže oni no ubice njihove.
Umij se i operi se; osvetli se iu svetlost obuci. Smiri se nasred ustalasanog mora svetskog, i čuvaj u sebi savete proroka svojih. Predaj sebe svu Višnjemu, i reci svetu: nemam ništa za tebe.
I najpravedniji od sinova ljudskih, vernika tvojih, samo su nemoćne senke, koje, kao pravedni Josif, u senci tvojoj hode. Jer smrtnost rađa smrtnost a ne život. Zaista ti kažem: varaju se muževi zemaljski kad govore da oni daju život. Oni ne daju no kvare; i survavaju i tope život u crveno more, i unapred ga uvijaju u tamu i čine obmanom đavolskom. Nema života, dušo, dok od Svetog Duha ne dođe. Niti ima stvarnosti u ovom svetu, dok s neba ne siđe.
Ne ubijaj proroke svoje, dušo moja, jer ubistvo je samoobmana senki. Ne ubijaj, jer nikoga ubiti ne možeš do sebe.
Budi devojka, dušo moja, jer devičanska duša je jedina polustvarnost u svetu senki. Polustvarnost – dok se Bog u njoj ne rodi. Tada duša postaje stvarnost.
Budi mudra, devojko moja, i srdačno primi dragocene darove mudraca sa Istoka, namenjene sinu tvome.

Molitve na jezeru - Sveti Nikolaj Velimirović Vladika Žički