Nacija okupana krvlju – Pol Oster

Knjiga o Americi koja ne može da se odvoji od oružja — lični i esejistički pokušaj da se razume zemlja u kojoj sloboda, strah, nasilje i mit o samoodbrani stoje preblizu jedni drugima.

Postoje društva koja svoje mitove nose kao priče, a postoje i ona koja ih nose napunjene. Amerika je zemlja u kojoj se oružje vekovima povezuje sa granicom, samoodbranom, muškom nezavisnošću, pravom, pobunom, strahom i idejom slobode. Ali kada taj mit počne da proizvodi škole, crkve, bioskope, ulice i domove pretvorene u mesta masovnih ubistava, pitanje više nije samo političko. Postaje pitanje duše jedne nacije.

Pol Oster u ovoj knjizi ne piše hladnu sociološku studiju, niti politički pamflet. Njegov pristup je ličan, književan i duboko uznemiren. On polazi od sopstvenog iskustva sa vatrenim oružjem i širi priču ka istoriji američke opsesije oružjem, pokušavajući da poveže privatno, kulturno, političko i istorijsko. Kako je nastao odnos u kome se oružje doživljava kao pravo, zaštita i deo identiteta? Zašto se nasilje toliko često ponavlja, čak i kada zemlja svaki put govori da je šokirana?

Nacija okupana krvlju pokušava da uspostavi okvir za događaje koji deluju kao da izmiču razumu. Oster istražuje genezu američke kulture oružja, ali i njene posledice: masovna ubistva, javni strah, nemoć politike, retoriku prava, industriju oružja, istorijske mitove i činjenicu da se tragedije stalno ponavljaju, a društvo ih istovremeno oplakuje i nastavlja da živi sa istim uslovima koji ih omogućavaju. U tome je najveća težina ove knjige: ne u jednom odgovoru, nego u upornom pokušaju da se ne okrene pogled.

Crno-bele fotografije Spensera Ostrandera, koje prate tekst, dodatno pojačavaju osećaj praznine. One ne prikazuju nasilje direktno, nego prostore nakon njega: mesta koja su postala svedoci masovnih ubistava, pustoš u kojoj se više ne vidi samo arhitektura, nego odsustvo, trauma i nemogućnost povratka u običnost. Zajedno sa Osterovim tekstom, one čine ovu knjigu tihim, bolnim dokumentom o zemlji koja mora da se zapita koliko krvi može stati u jednu ideju slobode.