Naš otac – Ljiljana Habjanović Đurović

Četrdeset tri godine ćutanja ne mogu se premostiti jednim susretom, ali mogu naterati istinu da najzad progovori.

Jedna ćerka dolazi pred oca sa uspomenama, pitanjima, ranama i životom koji je morala da izgradi bez njega. On dolazi sa svojom kćerkom iz drugog braka, sa sopstvenom verzijom prošlosti i ćutanjem koje više ne može da se produžava. Između njih ne stoji samo vreme, nego čitav jedan život: detinjstvo bez oca, prazna mesta u sećanju, nedorečene optužbe, opravdanja, slabosti i potreba da se ono što boli najzad nazove pravim imenom.

Kada porodična tišina postane sudbina

Porodične rane ne prolaze samo zato što se o njima ne govori. Naprotiv, ćutanje ih čuva, produbljuje i prenosi kroz ceo život. Otac koji se vraća posle četrdeset tri godine ne može vratiti detinjstvo koje je prošlo bez njega. Ćerka koja ga susreće ne može izbrisati odsustvo koje ju je oblikovalo. Ali oboje stoje pred trenutkom u kojem laž, poluistina i odlaganje više nemaju gde da se sakriju.

Zato Naš otac nije samo priča o jednom ocu i jednoj ćerki. To je priča o svim porodicama u kojima odsustvo postane sudbina, u kojima deca nose pitanja koja odrasli nisu imali snage da čuju, i u kojima istina dolazi kasno — ali ipak dolazi kao jedina mogućnost oslobođenja.

„Pisac mora da skupi svu hrabrost svoga srca i svu snagu svoje duše. “

Može li istina izgovorena posle četrdeset tri godine izlečiti ranu — ili joj bar oduzeti pravo da zauvek upravlja životom?