Naši – Sergej Dovlatov

"Pred vama je povest moje porodice. Nadam se da je dovoljno obična."

Svima nam je poznato da porodicu ne čine samo oni kojima se divimo, nego i oni zbog kojih uzdahnemo, nasmejemo se, postidimo se ili ih branimo baš zato što su naši. U takvim ljudima često ima više istine nego u porodičnim legendama.

Dovlatov ne gradi spomenik porodici. On otvara album u kojem nema idealnih figura, nego ljudi sa slabostima, komičnim navikama, čudnim izborima i onom vrstom dostojanstva koje običan život dobija tek kada ga neko pažljivo ispriča. Njegovi rođaci nisu važni zato što su izuzetni, nego zato što su dovoljno svoji da u njima prepoznamo svoje porodice. 

Kroz te portrete prolazi i sovjetski vek: rat, evakuacije, strahovi, stanovi, poslovi, prilagođavanja, emigracija. Ali sve to ne dolazi kao istorijska lekcija, nego kroz sudbine ljudi koji pokušavaju da žive, snađu se, ostanu pristojni ili makar duhoviti dok se oko njih menjaju sistemi.

Najlepše u ovoj knjizi jeste što Dovlatov uspeva da spoji nežnost i ironiju. On ne prašta zato što ništa ne vidi; naprotiv, vidi previše, ali zna da bez tih nesavršenih ljudi ne bi bilo ni sećanja, ni jezika, ni onoga što zovemo svojim poreklom.