Nebulozni poslovi – Dejvid Grejber

Da li ste ikada radili posao za koji ste duboko u sebi znali da je suvišan, da često više služi održavanju sistema čija je vrednost upita nego stvaranju smisla.? Možda je u redu da svi primaju plate, ali da li takav poredak urušava vrednost i granice ljudskih mogućnosti? Ili treba razmisliti o sistemu samom a opet, niko nema vremena da se bavi time jer ima - svoj nebulozni posao.

Sastanci koji rađaju nove sastanke. Izveštaji koje niko ne čita. Menadžeri koji upravljaju ljudima koji bi odlično radili i bez njih. Strategije, procedure, prezentacije, kontrole, konsultanti, koordinatori i slojevi birokratije koji stvaraju osećaj da se nešto važno događa — dok svi, tiho, znaju da se ne događa ništa naročito.

Dejvid Grejber u Nebuloznim poslovima piše o upravo tom savremenom apsurdu: o milionima ljudi koji rade poslove toliko besmislene da ni sami ne mogu da opravdaju njihovo postojanje, ali moraju da se pretvaraju da su korisni, važni i zauzeti.

Ova knjiga je duhovita zato što prepoznajemo situacije. Ali je i poražavajuća zato što shvatamo koliko života odlazi na održavanje privida. Istovremeno, Grejber pokazuje veliku nepravdu našeg sistema vrednosti: oni koji zaista brinu o drugima, leče, čiste, popravljaju, uče i održavaju društvo često su potcenjeni, dok se poslovi bez jasne koristi plaćaju bolje i zvuče važnije.

Nebulozni poslovi nije samo kritika kancelarijske gluposti. To je knjiga o pitanju koje boli mnogo dublje: šta radimo sa svojim vremenom, ko odlučuje šta je vredan rad, i zašto smo pristali da dostojanstvo čoveka merimo zaposlenošću, čak i onda kada posao ne služi gotovo ničemu?

Postoje poslovi posle kojih je svet očigledno bolji: neko je izlečen, nešto je popravljeno, ulica je očišćena, dete je naučilo, čovek je nahranjen. A postoje i poslovi u kojima dani prolaze kroz mejlove, sastanke, interne procedure, prezentacije, strategije, kontrole i zadatke čiji smisao niko ne ume da objasni. Grejber postavlja neprijatno pitanje: kako smo došli do društva u kome se stvarno koristan rad često slabo plaća i potcenjuje, dok se čitave armije ljudi dobro plaćaju da održavaju sisteme koji bi možda bolje funkcionisali bez njih?

Dejvid Grejber polazi od jednostavne, ali eksplozivne tvrdnje: milioni ljudi rade poslove koji su toliko besmisleni, nepotrebni ili čak štetni da ni oni sami ne mogu opravdati njihovo postojanje, iako su primorani da se ponašaju kao da je sve u redu. Iz te tvrdnje razvija široku analizu savremenog rada, birokratije, menadžerskih struktura, korporativne kulture, moralne vrednosti zaposlenja i čudne činjenice da se u modernom društvu osećaj dostojanstva često vezuje za samu zaposlenost, bez obzira na to da li posao ima stvarnu svrhu.

Grejber piše sa retkom kombinacijom antropološke širine, političke provokacije i komičnog osećaja za apsurd. U knjizi razlikuje različite vrste nebuloznih poslova: lakeje, čiji je smisao da neko drugi izgleda važnije; siledžije, koji postoje da bi pritiskali ili manipulisali; zakrpe, koji popravljaju probleme koji ne bi ni postojali da je sistem normalno uređen; štriklere, koji stvaraju privid aktivnosti kroz papirologiju; i dodeljivače zadataka, koji upravljaju poslom koji ne bi morao da bude upravljan. Te kategorije su duhovite, ali brzo postaju neprijatno tačne.

Najvažniji deo knjige nije samo ismevanje besmislenih kancelarijskih poslova. Grejber pokazuje moralni preokret savremenog društva: medicinske sestre, negovatelji, učitelji, mehaničari, đubretari, radnici koji održavaju život zajednice često su potcenjeni i nedovoljno plaćeni, dok se poslovi bez očigledne društvene koristi nagrađuju statusom, platom i jezikom profesionalne važnosti. Nebulozni poslovi zato nisu samo knjiga o ekonomiji. To je knjiga o izgubljenom vremenu, lažnoj važnosti, psihičkom teretu besmisla i potrebi da ponovo pitamo: koji rad zaista čuva ljudski život?