O Jeverima i Junkerima – Erlend Lu

Knjiga o nasleđu koje se prenosi kao mudrost, a možda je samo tvrdoglava porodična glupost — urnebesna priča o tradiciji, ponosu i mržnji koja traje toliko dugo da više niko ne zna zašto je počela.

Postoje porodice koje deci ostavljaju kuću, zemlju, zanat, uspomene ili savete za život. A postoje i one koje im ostavljaju sukob. Mržnju pažljivo negovanu kao porodično srebro. Stari Jever uči mlađeg naslednika svemu što zna, ali najvažnije što želi da sačuva nije ni veština, ni mudrost, ni iskustvo — nego vatra netrpeljivosti prema Junkerima. Erlend Lu se upravo tu smeje čoveku: tamo gde ono što zovemo tradicijom možda nije ništa drugo do besmisao koji je predugo trajao.

Stari Jever zna da mu se vreme bliži kraju.
Zato mora da prenese znanje. 

Kako se koristi poluga za čišćenje blata. Kako se vozi kamionet. Kako se hrane ptice. Zašto jastuk nije beznačajna stvar. Kako se vozi skuter. Šta čovek treba da zna o ženama, selu, alatima, navikama i sitnim veštinama koje održavaju život.

Ali najvažnija lekcija nije praktična. Najvažnija lekcija je mržnja.

Porodica Jever već osamsto godina ne podnosi porodicu Junker. I stari Jever ne želi da napusti svet dok ne bude siguran da će mlađa generacija nastaviti tu veliku, besmislenu, porodičnu vatru.

Erlend Lu od ove postavke pravi ono što najbolje ume: smešnu, neobičnu i iznenađujuće pametnu priču o čoveku koji male stvari uzima ozbiljno, a velike besmislice naziva tradicijom. O Jeverima i Junkerima je knjiga o nasleđu, ali ne onom plemenitom i čistom, nego onom koje ponekad dobijemo zajedno sa ponosom, tvrdoglavošću i starim sukobima koje niko više ne razume.

Jer možda je najteže pitanje svake porodice i svakog društva: šta od prošlosti treba sačuvati, a šta najzad pustiti da umre?

Ovo je knjiga za čitaoca koji voli Erlenda Lua zbog njegove sposobnosti da iz najobičnijih stvari napravi nežnu, smešnu i pomalo tužnu sliku ljudske tvrdoglavosti. 

„Najvažniji deo ove transmisije znanja je sukob star osamsto godina. “