O ogledalima, ružama i ništavilu – Jelena Todorović

Barokni čovek je svoju egzistenciju ispisivao u dramatičnom procepu između žudnje za večnošću i surovog straha od ništavila prolaznosti.

Barokna epoha je u kolektivnoj svesti često sinonim za raskoš, preobilje formi i spoljašnji sjaj. Međutim, iza te blistave fasade krije se duboka, egzistencijalna trauma čoveka razapetog između dve apsolutne krajnosti – žudnje za božanskom večnošću i parališućeg straha od ništavila i neumitne prolaznosti. U svojoj jedinstvenoj i inovativnoj studiji „O ogledalima, ružama i ništavilu“, ugledna istoričarka umetnosti dr Jelena Todorović donosi prvo sveobuhvatno i interdisciplinarno razmatranje ove fascinantne, a u našoj nauci dugo zanemarene teme. Autorka precizno mapira barokni senzibilitet, pokazujući kako su se unutrašnji lomovi epohe pretočili u vrhunske estetske fenomene.

Knjiga funkcioniše kao uzbudljivo intelektualno putovanje kroz simbole prolaznosti (vanitas), gde naslovni motivi – ogledala koja varaju oko, ruže koje venu u svojoj najvećoj lepoti i ništavilo koje čeka na kraju – postaju ključevi za dešifrovanje kulture 17. veka. Todorovićeva ostvaruje izuzetan istraživački opseg, gde je klasična istorija umetnosti neprekidno obasjana, prožeta i dopunjena poređenjima sa savremenom baroknom poezijom. Čitalac kroz tekst otkriva kako su slikarstvo, arhitektura i pisana reč funkcionisali kao jedinstven, celovit organizam stvoren da materijalizuje vreme, uhvati trenutak i pruži utehu pred prolaznošću epohe.

Da li je barokni sjaj bio samo očajnički pokušaj čoveka da sakrije strah od ništavila i prolaznosti?

U svojoj prelepoj i pionirskoj studiji „O ogledalima, ružama i ništavilu“, prof. dr Jelena Todorović otvara vrata zaboravljenog baroknog sveta i istražuje kako je čovek 17. veka proživljavao dramu vremena. Spajajući istoriju umetnosti sa baroknom poezijom, ova bogata knjiga razotkriva duboke simbole i metafore koji su služili kao bedem protiv zaborava.