Ostroško trimirje 1: So zemlji – Ljiljana Habjanović Đurović

Pre nego što je Ostrog postao mesto čudesnih isceljenja, postojala je pećina, zemlja, gladan narod i jedan vladika koga nisu svi dočekivali sa poštovanjem.

Danas Svetog Vasilija Ostroškog najčešće vidimo kroz slavu Ostroga: kroz poklonike, molitve, sveće, čuda i tiho poverenje naroda koji dolazi pod njegove ćivote. Ali So zemlji, prvi deo ciklusa Ostroško trimirje, vraća nas na početak — pre kupola, pre opšteg poštovanja, pre svetiteljske slave. Tada je on još Stojan iz Mrkonjića, čovek koji kroz molitvu, služenje i stradanje postaje vladika, pastir i na kraju svetitelj.

Ljiljana Habjanović Đurović ovde ne piše samo roman o jednom velikom pravoslavnom svetitelju. Ona piše o tome kako se Crkva gradi kada nema mira, države ni sigurnosti: od zemlje, kamena, pećine, katakombe, molitve i narodne muke. Hercegovina XVII veka nije samo prostor ratova. Tuđina je ovde stalno prisutna — Mletci, Turci, tuđe vlasti, verski pritisci, siromaštvo i narod koji nema čvrst oslonac osim vere.

Ali upravo zato priča o Vasiliju nije samo priča o istorijskim nevoljama. To je priča o pravoslavlju i Crkvi: o tome kako se vera čuva kada je pritisnuta spolja, a ranjena iznutra. Kao vladika, Vasilije ne trpi samo neprijatelje sa strane. Njegova revnost, ljubav naroda i odlučnost da brani Crkvu izazivaju zavist, nerazumevanje, spletke i otpor i među svojima. Nisu ga svi gledali kao svetitelja. Neki su ga gledali kao prepreku, opomenu, smetnju, čoveka koji ne pristaje na slabost i trgovinu sa verom.

Naslov So zemlji nosi biblijsku težinu. Svetost ovde nije ukras iznad života, nego ono što život čuva od raspadanja. Kao što so čuva od kvarenja, tako živa vera čuva narod od očajanja, zaborava i unutrašnjeg poraza.