Uključen porez.
Dostava se izračunava nakon unosa adrese.
Nije moguće preuzimanje.
„Radije ne bih. “ Retko je jedna tako tiha rečenica toliko uzdrmala književnost.
Bartlbi je pisar u kancelariji na Volstritu. Trebalo bi da prepisuje, proverava, odgovara, radi ono što se od njega očekuje. Ali jednog dana počinje da odbija. Ne burno. Ne besno. Ne revolucionarno. Samo mirno: radije ne bih.
I odjednom ceo uredan svet kancelarije više ne zna šta da radi sa njim. Jer sistem razume neposlušnost kada je glasna, razume krivicu kada je jasna, razume bunt kada može da ga kazni. Ali ne zna šta da radi sa čovekom koji se jednostavno povlači iz igre.
Upravo zato je tako uznemirujuć: njegov otpor nema formu koju društvo može lako kazniti, prevaspitati ili pretvoriti u razgovor.
Njegova izolacija od sveta daje mu neobičnu slobodu, ali ta sloboda nije radosna. Ona je hladna, samotna i na kraju smrtonosna.
Melvil ovde ne nudi jasnu moralnu pouku.
Umesto toga, ostavlja čitaoca pred neprijatnim pitanjem: šta se događa kada jedan čovek odbije da igra ulogu koja mu je dodeljena? I još teže: da li ga tada treba spasavati, razumeti, ukloniti — ili priznati da je njegovo ćutanje možda najtačniji odgovor na svet koji od čoveka traži sve osim duše?
