Sjaj u oku zvezde – Ljiljana Habjanović Đurović

Kada vlast naredi da se ikone uklone, ona ne napada samo slike — nego lice vere, pamćenje Crkve i čovekovu potrebu da svetlost Božju prepozna u vidljivom svetu.

U vremenu vizantijskog ikonoborstva, kada se ikone skrnave, spaljuju i progone kao opasnost, tri žene stoje na strani onoga što ne može biti ugašeno carskom naredbom. Carice Irina i Teodora bore se da se ikonopoštovanje vrati Crkvi, a Lilija, ikonopisac, ne pristaje da se odrekne dara koji joj je Bog dao.

Ovo je roman o veri koja ne ostaje samo u rečima, nego traži lice, boju, pogled i trag ruke. Ikona ovde nije ukras, niti pobožni predmet za mirna vremena. Ona je ispovedanje: znak da se Bog javio u telu, da se svetost može naslutiti u ljudskom liku, i da umetnost, kada je rođena iz vere, postaje služenje.

Ikona kao svetlost koja preživljava progon

Ljiljana Habjanović Đurović povezuje istorijsku dramu Crkve sa unutrašnjom dramom stvaralaštva. Irina i Teodora nose teret vlasti, odluke i odgovornosti pred narodom i Bogom. Lilija nosi drugi teret: dar koji ne može izdati, čak ni onda kada taj dar postane opasan po njen život.

Zato ovo nije samo priča o carskim dvorovima i crkvenim sporovima. To je priča o ženama koje su razumele da se vera ponekad brani upravo onim što izgleda krhko: bojom na dasci, tihom molitvom pred likom, rukom koja nastavlja da slika i onda kada je zabranjeno gledati.

Čitajte ovaj roman kada želite knjigu o ikonama, pravoslavlju i ženama koje nisu branile samo umetnost, nego vidljivi trag nevidljivog Boga. Može li se svetlost zaista prognati — ili se ona, jednom upisana u oko zvezde i lice ikone, uvek vraća onima koji umeju da gledaju?