Stvarni život – Margerit Diras

„Nedostaje nam Bog.“

Retko koja rečenica tako jednostavno otvara toliku prazninu.

U knjizi Stvarni život Margerit Diras govori o alkoholu, bolu, stvaranju, samoći i onom osećanju da svet ćuti pred čovekovom patnjom. Alkohol kod nje nije uteha. Nije spas. Nije čak ni zaborav.

On je zamena za nedostatak Boga.

Diras piše o čoveku koji pije kao o čoveku u interplanetarnom prostoru: odvojenom, izgubljenom, podignutom iznad običnog života, ali ne izlečenom. Alkohol ga ne smiruje, nego ga podržava u njegovom ludilu i daje mu iluziju najvećeg stvaralaštva.

Knjiga o praznini, alkoholu, pisanju i životu koji se ne može ulepšati — Diras bez zaštite govori o bolu, stvaranju, samoći i nedostatku Boga. 

Postoji praznina koju čovek ne otkrije odmah. Ponekad se pojavi u mladosti, iznenada, kao saznanje da svet ćuti pred našim bolom i da se ništa spolja ne može lako pretvoriti u spas. Diras govori upravo o toj praznini: o mestu gde nedostaju Bog, smisao, uteha i mir, a čovek pokušava da izdrži stvarnost pomoću alkohola, pisanja, ljubavi, sećanja ili sopstvene opasne iluzije da još uvek vlada sobom.

U Stvarnom životu Margerit Diras piše sa onom prepoznatljivom mešavinom jednostavnosti i bezdana. Njene rečenice deluju kao da ništa ne skrivaju, a ipak otvaraju prostor koji je teško do kraja imenovati: prostor bola, zavisnosti, stvaranja, usamljenosti i metafizičke praznine. Kada kaže da nam nedostaje Bog, ona ne izgovara teološku parolu, nego opisuje stanje čoveka koji oseća da univerzum ostaje ravnodušan prema njegovoj patnji.

Alkohol je u ovom tekstu jedna od centralnih slika. Diras ga ne romantizuje kao boemsku naviku niti ga prikazuje kao pravu utehu. Naprotiv, ona kaže da alkohol ne popunjava čovekov psihološki prostor, nego zamenjuje nedostatak Boga. U tome je strašna snaga njene misli: ono što čovek uzima da bi izdržao prazninu ne ukida prazninu, nego ga vodi još dublje u nju, dajući mu privid stvaralačke moći, privid visine i vlasti nad sudbinom.

„Alkohol uopšte ne pruža utehu, on ne popunjava psihološki prostor pojedinca, on samo zamenjuje nedostatak Boga. “