Sociolozi, duri i oni koji nisu bili religiozni, kao što je na primer Dirkem, odamna je naučno i objektivno prikazana deka praznika na praznicima koji su uključeni u najdobra i prvobitna osnova za čovečačku kulturu i život. Od istorije ne e poznata niti jedna čovečka zajednica niti civilizacija koja nije praznila praznike
Praznik nastavlja da živi duri i militantno antihrišćansko i bezbožničko društvo, zašto i to opšte društvo počinje da stvara svoj krug na bezbožničkim praznicima, kao što se dan na trud, dan žena, praznik na ova ili ona. Praznični obred, ili ritual, nastavlja da živi i u takvom društvu, vidje se na ulične manifestacije, parade, frlanje na cveće, pjesme, muziku, veselje, neradne denove i svećene ručke. Zato, ponavljam, pogrešno je da se pravi obidi praznika da se „razobličava“ i „diskreditira“ kao „religiozna izmjena i zalaženje“.
Naprotiv, neophodno je ponovo da se zamisli nad samim činjenicama na postojanje i funkciju praznika i praznovanja u čovekovom životu, nad značenjem koje je praznik i praznovanje go imaat za čoveka. Čovek može da prazni što bilo, meutoa, nego nastavi da živi taa postoja- na potrebu za praznikom.
Od kade, togaš, taa je potrebno za praznik, što se izrađuje, na što odgovara i na što vo čovečka priroda ukazuje taa?
