Umeće umiranja ili umetnost življenja – Rafail Karelin

Da li je smrt kraj ili vrhunac našeg postojanja, i kako naučiti da živimo tako da nam odlazak sa ovog sveta bude hrišćanski i nepostidan? Arhimandrit Rafail (Karelin) u svom kultnom delu „Umeće umiranja ili umetnost življenja“ podseća nas da je pravi život skriven u srcu i da je sećanje na smrt zapravo jedini put ka istinskom, radosnom životu u Bogu.

Ova knjiga, koja je za kratko vreme doživela brojna izdanja, hirurški precizno analizira stanje savremenog čoveka. Otac Rafail ukazuje na strašnu površnost današnjeg načina života – beg od unutrašnjeg ka spoljašnjem. Autor nas vraća osnovama: tumačenju deset Božijih zapovesti, tajni poslušnosti i, iznad svega, umetnosti molitve kao jedinog oružja koje nam niko ne može oteti.

Šta ćete pronaći u ovoj knjizi?
Zagonetka vremena i smrti: Zašto je sećanje na kraj života najmoćniji lek protiv greha i kako se pripremiti za susret sa Večnošću.
Duboko tumačenje Zapovesti: Svaka zapovest (od „Ja sam Gospod Bog tvoj“ do „Ne poželi“) objašnjena je kroz prizmu savremenih iskušenja.
Unutrašnje delanje: Pouke o tome kako ući u sopstveno srce i pretvoriti molitvu u „dah života“.
Analiza tragičnog veka: Zašto gubimo moralne orijentire i kako razlikovati istinsku mistiku od duševnih bolesti i paganskih zabluda.
Tumačenje Psalama: Duhovni uvid u 51, 115. i 133. psalam kao izvore pokajanja i nade.

Kome je knjiga namenjena?
Savremenim hrišćanima: Koji osećaju da im je vera postala formalna i traže put ka „unutrašnjem delanju“.
Onima koji se bore sa strahom od smrti: Knjiga nudi trezven, pravoslavni pogled koji strah pretvara u duhovnu budnost.
Tragačima za smislom: Svima koji u haosu modernog sveta traže čvrst oslonac na Jevanđelju i svetootačkom iskustvu.
Naučite da živite tako da smrt za vas bude samo prelazak u zagrljaj Oca. „Umeće umiranja“ je knjiga koja se ne čita jednom – ona se drži na stolu kao priručnik za duhovno preživljavanje u 21. veku. Poručite svoj primerak i započnite proces preobražaja svoje duše kroz mudrost oca Rafaila.

Sadržaj

Predgovor, 5

O vremenu i smrti, 9
Zagonetka vremena, 11
Naš prijatelj i naš neprijatelj, 16
Gavran i sova, crkveno zvono i sat, 20
Ko misli na smrt, ne može da greši, 28
Kako ljudi umiru, 38
Kraj života našega da bude hrišćanski, bez bola, nepostidan, 43
Oni koje je svet prevario, 49

Dvadeset pet poglavlja o sećanju na smrt, 55

O zapovestima, 141
Ja sam Gospod Bog tvoj, 144
Ne pravi sebi idola, 150
Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega, 153
Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ, 158
Poštuj oca svojega i mater svoju, 161
Ne ubij, 165
Ne čini preljube, 175
Ne kradi, 186
Ne svedoči lažno, 192 Pro­ces du­hov­nog for­mi­ra­nja hri­šća­ni­na ni­je ni ma­lo jed­no­sta­van i sva­ko od nas to zna iz lič­nog is­ku­stva, ili će to tek ose­ti­ti. Po­sto­ji mno­go objek­tiv­nih raz­lo­ga za to. Je­dan od njih je to što ve­ći­na lju­di da­nas do­la­zi u hram u zre­lom do­bu i da bi se na­u­či­li da ži­ve no­vim, cr­kve­nim ži­vo­tom, oni kre­ću bu­kval­no od nu­le. No cr­kve­ni ži­vot u mno­go če­mu ni­je or­ga­ni­zo­van i če­sto se gra­di ta­mo gde ne­ma ni­če­ga, ta­mo gde je u do­ba ko­mu­ni­zma sve bi­lo do te­me­lja uni­šte­no ta­ko da lju­di po­ne­kad ne uspe­va­ju da pro­na­đu ni te­melj hra­ma. Ve­o­ma je ma­lo lju­di ko­ji ima­ju lič­no is­ku­stvo u asket­skom, pod­vi­žnič­kom ži­vo­tu i ko­ji bi to is­ku­stvo mo­gli da pre­ne­su na dru­ge, ta­ko da da­nas mno­gi­ma knji­ge po­sta­ju uči­te­lji. I na kra­ju, svet oko nas ne sa­mo da je pre­pun sa­bla­zni, ne­go se uz to pri­me­ću­je i pot­pu­ni gu­bi­tak ono­ga što se ne­kad zva­lo mo­ral­nim ori­jen­ti­ri­ma ta­ko da se is­po­sta­vlja da je da­nas do­zvo­lje­no sve ono što ni­je za­bra­nje­no. Po­sto­ji još ne­što što objek­tiv­no ote­ža­va si­tu­a­ci­ju, a s či­me se sva­ko od nas su­sre­će. Na­i­me, za sa­vre­me­ni na­čin ži­vo­ta ve­o­ma je ka­rak­te­ri­stič­na ne­ka vr­sta stra­šne po­vr­šno­sti, od­stu­pa­nje od onog što je unu­tar­nje za­rad spo­lja­šnjeg, uda­lja­va­nje od cen­tra ka pe­ri­fe­ri­ji. Isto to se da­nas do­ga­đa i u hri­šćan­stvu ta­ko da če­sto sve svo­di­mo na po­ka­zi­va­nje po­bo­žno­sti spo­lja za­bo­ra­vlja­ju­ći pri­tom da se sve na­la­zi u ljud­skom sr­cu i da je “sr­ce” hri­šćan­stva upra­vo u skri­ve­nom, taj­nom ži­vo­tu na­še du­še, u ono­me što su sve­ti oci na­zi­va­li unu­tar­njim de­la­njem. Mi za­pra­vo ži­vi­mo ono­li­ko ko­li­ko se mo­li­mo, ko­li­ko Bog pre­sta­je za nas da bu­de spo­lja­šnja re­al­nost i ko­li­ko Ga pri­hva­ta­mo kao svoj ži­vot. Mo­li­tva je ona zlat­na nit ko­ja spa­ja ne­be­sko sa ze­malj­skim, otva­ra nam vra­ta du­hov­nog sve­ta, uvo­di nas u nje­ga i Ne­be­skom Car­stvu ko­je je skri­ve­no unu­tra u na­ma pru­ža mo­guć­nost da se otvo­ri.
No mi upra­vo mo­li­tvu ta­ko če­sto i ta­ko upor­no za­bo­ra­vlja­mo i ni­je nam ni na pa­me­ti, jer ima­mo mno­go po­slo­va ko­ji nam se či­ne ne­u­po­re­di­vo va­žni­ji­ma od mo­li­tve. Ali is­ku­stvo po­ka­zu­je da sva­ki po­sao ko­ji je za­po­čet bez mo­li­tve i se­ća­nja na Bo­ga na kra­ju po­sta­je sli­čan gra­đe­vi­ni sa­zi­da­noj na pe­sku ko­ja se uz stra­šnu bu­ku ru­ši i svo­je gra­di­te­lje osta­vlja bez iče­ga. Is­ku­stvo isto ta­ko po­ka­zu­je da ne po­sto­ji ni­šta ja­če i de­lo­tvor­ni­je od mo­li­tve, da je ona naj­moć­ni­je oruž­je ko­jim nas na­o­ru­ža­va Sâm Go­spod i da je, ka­ko ka­že ar­hi­man­drit Ra­fa­il, je­di­na dra­go­ce­nost ko­ja je uvek uz nas i ko­ju nam ni­ko ne mo­že ote­ti.
Zbog sve­ga to­ga po­seb­no nam je za­do­volj­stvo da či­ta­o­ci­ma po­nu­di­mo no­vu knji­gu oca Ra­fa­i­la, po­sve­će­nu mo­li­tve­nom de­la­nju. Ne­ko­li­ko po­gla­vlja ove knji­ge ob­ja­vlje­no je u ra­znim zbor­ni­ci­ma, no ve­ći deo knji­ge je ne­dav­no na­pi­san i do sa­da ni­je ob­ja­vlji­van. Po­seb­no je za­ni­mlji­vo ori­gi­nal­no tu­ma­če­nje se­dam po­ru­ka upu­će­nih Cr­kva­ma iz Ot­kro­ve­nja kroz ko­je autor da­je od­nos Bo­ga i čo­ve­ko­ve du­še. Iskre­no se na­da­mo da će ova knji­ga bi­ti od ve­li­ke du­hov­ne ko­ri­sti na­šoj bra­ći i se­stra­ma u Hri­stu ko­ji rev­nu­ju za svo­je spa­se­nje i ko­ji u Sve­tim Taj­na­ma i mo­li­tve­nom sta­ja­nju pred Bo­gom ištu sje­di­nje­nja s Njim.
Ne poželi, 202

Nekolike misli o putu spasenja, 207
Tajna poslušnosti, 209
Sluga Božiji, 236
Treba tražiti Boga, a ne samo ono što je Božije, 243
Duhovno i duševno, 246
Tragičan vek, 256
Misitka i religija, 261
Duševna bolest, 265
Hrišćanka i istovremeno paganka, 279

O molitvi, 283
Dah života, 285
Čovekovo najuzvišenije delanje, 295
Ući u svoje srce, 314
Svetlost iz daljine, 326
Oslobađanje duha, 332
Neprijatelji molitve, 342
Susret dve ličnosti, 352

Reč na psalme, 367
51. psalam, 369
115. psaam, 379
133. psalam, 386

УМЕЋЕ УМИРАЊА ИЛИ УМЕТНОСТ ЖИВЉЕЊА о сећању на смрт, заповестима Божијим, послушности и другим душекорисним стварима Карелин Рафаил