Vaskrsenje – Lav Nikolajevič Tolstoj

Veliki roman o krivici, savesti i iskupljenju — priča o čoveku koji u tuđem padu prepoznaje sopstveni greh i mora iznova da nauči šta znači živeti istinito.

Postoje trenuci kada nas život ne suoči sa tuđom nesrećom, nego sa sopstvenom odgovornošću skrivenom u toj nesreći. 
Glavni junak romana, knez Dmitrij Nehljudov, pripada svetu privilegije, navika i spoljašnje uglađenosti. Ali susret sa Kaćušom Maslovom u sudnici ruši tu mirnu sliku o sebi. Nekadašnja sluškinja iz kuće njegove tetke, devojka koju je voleo, zaveo i napustio, sada je žena koju društvo prezire i sudski goni. Nehljudov shvata da njena sudbina nije samo rezultat slučajnosti, nego i posledica njegove slabosti, sebičnosti i moralne neodgovornosti.

Od tog trenutka Tolstoj razvija roman kao veliko putovanje savesti. Nehljudov pokušava da popravi ono što se ne može jednostavno popraviti: da pomogne Maslovoj, da razume njenu patnju, da se suoči sa sopstvenim životom i da vidi lice društva koje kažnjava slabe, dok moćnima često ostavlja izgovore. Zato Vaskrsenje nije samo priča o jednom grehu i jednom pokušaju iskupljenja, nego i snažna kritika suda, zatvora, klase, crkvene spoljašnjosti, državnog nasilja i moralne hipokrizije.

U ovom romanu Tolstoj ne nudi lako pokajanje. Pravo vaskrsenje ne nastaje iz jedne dobre namere, nego iz bolnog razaranja lažne slike o sebi. Nehljudov mora da vidi da dobročinstvo nije dovoljno ako čovek ne promeni srce, da krivica nije skinuta samo zato što je priznata, i da se istina ne može služiti iz udobnosti. Vaskrsenje je knjiga o savesti koja budi čoveka tek onda kada ga zaboli do kraja.

„Čovek može vaskrsnuti tek kada ga savest probudi iz života koji je smatrao normalnim. “