Večni čovek – Gilbert Česterton

Da li je čovek samo slučajna životinja u beskrajnoj istoriji evolucije – ili biće koje nosi trag nečeg večnog? U ovom delu, jednom od najznačajnijih apologetskih knjiga 20. veka, Česterton duhovito, ironično i briljantno preispituje poreklo čovečanstva, religije i kulture, da bi pokazao da je vrhunac istorije – Hristos.
Večni čovek nastao je kao odgovor na materijalističko tumačenje istorije, posebno na Hjuelov Kratki pregled istorije sveta i Drejperovu Istoriju sukoba nauke i religije. Umesto linearnog napretka, Česterton prikazuje istoriju kao dramu: čovek se nikada nije ponašao kao životinja, već kao umetnik, vernik i tragač za smislom. Pećinski crteži, mitovi, paganske religije, filozofija – sve to ne govori o primitivnosti, već o čežnji za Bogom.

U drugom delu knjige piše o jednom koji je stajao uspravno dok se svet klanjao – o Hristu, koji ne pripada mitovima nego ih razotkriva, ne uklapa se u istoriju nego je preokreće. Česterton pokazuje da hrišćanstvo nije ideologija, nego događaj – susret Boga i čoveka koji menja tok vremena. Zato nijedna religija, imperija ni revolucija nije mogla da istisne Hrista iz svesti sveta.

Večni čovek je knjiga koja ruši iluziju moderne civilizacije da je religija prevaziđena, a čovek sam sebi dovoljan. Čita se kao detektivska priča o smislu postojanja, pisana stilom koji spaja humor i ozbiljnost, logiku i imaginaciju. C. S. Lewis 8Hronike Narnije)  je rekao da ga je baš ova knjiga dovela do hrišćanske vere.

Gilbert K. Česterton (1874–1936) bio je engleski pisac, esejista i teolog, poznat po duhovitim i filozofskim esejima, hrišćanskoj apologiji i detektivskim pričama o ocu Braun-u, kombinujući mudrost, ironiju i duboku veru u svoja dela.