VELIKIOT POST - o. Aleksandar Šmeman

Vo ranata Crkva je označila apsolutno vozdržavnje od hrane, odnosno sosto J ba na glad ko J ašto go dovedova teloto do kraja nata granice. I tokmu od toga razumem deka postot kako fizičko lišuvanće od hrane je apsolutno bespolozen bez vtorata, duhovnih komponenti. „So post i so molitva“...

Toa znači deka bez soodveten duhovan napor, bez lično zatvorenost u Božju ata Realnost, bez spoznaja za svoju ata apsolutnu zavisnost od Boga i samo od Boga, fizičkiot post se pretvara u samoubistvo

...Sred ona što beše kažano prethodno, posle treba da se ispuni na dva ramništa: prvo, na nivo asketskiot post; i drugo – na stepenu izvršenja. Asketskiot post je sostoji jako reducirano na ishranata, tako što postoji anoto osjećaj nagla da se doživi, ​​od naše strane, kako se seća na Boga, i da j a podržava postojana anata usilba toa seva anje da se zadrži vo svesta.

Tako, od simboličnog i nominalnog posta, mora se vratiti na vistinski post. Neka toj bide ograničen i skromen, ali zato postoji i seriozen. Treba realno da procenim naše duhovne i fizičke mogućnosti i sposobnosti, i da se stvovamo prema niv, ne zaboravi, istorijsko, deka, postej i, ne treba da se plašim od naših ograničenih sposobnosti, tuku kao svoj život da vidimo božestveni dokaz deka ona što je nevozmožno za čoveka, Mu je moguće na Boga.