Visoko podignite krovnu gredu, tesari & Simor – Džerom Dejvid Selindžer

Dve priče o čoveku koji je najprisutniji upravo zato što ga nema.

Svima nam je poznato da neki ljudi nastave da određuju naš život baš onda kada ih više nema. Pričamo o njima, vraćamo se njihovim rečenicama, pokušavamo da ih objasnimo drugima — a u stvari se borimo sa tim da voljeni čovek nikada ne stane u portret koji mu pravimo. 

Prva novela počinje izostankom: mladoženja se ne pojavljuje na venčanju. Oko tog praznog mesta okupljaju se gosti, rođaci, komentari, neprijatnosti i nerazumevanja. Selindžer ume da od društvene scene napravi prostor u kojem odsutni čovek postaje najvažniji lik. Simor je tu kroz tuđe reči, zapise i nelagodu koju ostavlja za sobom.

Drugi tekst je još intimniji: brat Badi pokušava da piše o Simoru kao o nekome ko je već otišao, ali nije prestao da bude središte porodice. To nije običan portret, nego stalno kolebanje pred pitanjem kako opisati čoveka koji je bio genijalan, ranjiv, duhovno gladan i suviše neuhvatljiv za uredno objašnjenje.

Ovde nema jednostavnog zapleta, nego sećanje, porodična nežnost, ironija, molitveni ton i bolna činjenica da ljubav može biti ogromna, a ipak nemoćna da sačuva. 

Čitajte je kada u sebi nosite nekoga koga ne možete objasniti, ali ga ne možete ni pustiti. Kada vam je bliska potreba da se o voljenom čoveku govori ne zato što će reči biti dovoljne, nego zato što ćutanje još više boli.