Zvezdani plašt – Milorad Pavić

Postoje snovi koji ne liče na odmor, nego na vrata.

Čovek zatvori oči i više nije siguran da li je napustio samo dan ili i sopstveni vek, sopstveno telo, sopstvenu sudbinu. Zvezdani plašt govori o toj tajnoj strani postojanja: o snu kao mestu gde se dodiruju ono što smo bili, ono što ćemo biti i ono što možda postoji iznad našeg uobičajenog vremena. 

U Zvezdanom plaštu Pavić gradi roman od snova, buđenja, metamorfoza i tajanstvenih veza između udaljenih vremena i prostora. Njegovi junaci prelaze iz jednog veka u drugi, iz jednog tela u drugo, doživljavaju trenutke prosvetljenja i straha, kao da se iza svakodnevnog života otvara dublji poredak. San ovde nije samo psihološko stanje, nego književni i metafizički mehanizam: način da se istorija, legenda, religija i ljudska sudbina povežu u jednu neobičnu mrežu.

Posebna snaga romana leži u tome što Pavić snove prikazuje kao otvorene prozore u sutrašnjicu, ali i kao tajne hodnike u prošlost. Svako padanje u san može trajati nekoliko stotina godina, pa se ljudski život više ne meri običnim kalendarom. U toj logici sna susreću se različite nacije, vere, istorijska sećanja i legendarne slike. Ono što bi u budnom svetu bilo odvojeno, u snu se spaja: prošlo i buduće, telo i duh, pojedinac i kosmos, lična sudbina i veliki istorijski tok.