1Q84 knj. 2 – Haruki Murakami

Knjiga o svetu iz kojeg nema lakog povratka — i o ljubavi koja se, iako nastala iz jednog dečjeg stiska ruke, pokazuje kao jedina sila dovoljno stvarna da probije zidove paralelne stvarnosti.

Postoje ljubavi koje ne liče na ljubavi jer gotovo da nemaju zajedničku istoriju. Jedan dodir ruke. Jedan trenutak u detinjstvu. Dvadeset godina razdvojenosti. Ali Murakami u 1Q84 pokazuje da postoje susreti koji se ne mere vremenom provedenim zajedno, nego snagom kojom nastave da žive u čoveku. U svetu u kome se stvarnost cepa, upravo taj dodir postaje dokaz da nešto još uvek nije izgubljeno.

U drugom tomu romana Aomame i Tengo potvrđuju ono što su već počeli da naslućuju: svet oko njih više nije isti. Godina 1984. pretvorila se u 1Q84, stvarnost sa dva meseca na nebu, sa skrivenim pravilima, opasnim sektama, tajanstvenim Malim ljudima i pričom koja je možda mnogo više od književnog teksta. Tengo sve dublje ulazi u posledice prepravljanja romana Vazdušna kukuljica, dok Aomame, posle izvršenja opasnog zadatka, postaje sve svesnija da je uvučena u mrežu iz koje nema jednostavnog izlaza.

Ono što u ovom delu dobija sve veću snagu jeste njihovo približavanje uprkos razdvojenosti. Aomame i Tengo ne dele svakodnevni život, ne vode klasičnu ljubavnu priču, ne grade vezu kroz razgovore i susrete. Njih povezuje nešto starije, tiše i dublje: dečji stisak ruke koji je ostao kao unutrašnji znak, kao obećanje koje niko nije izgovorio, ali ga oboje nose kroz život. U Murakamijevom svetu ta veza nije sentimentalni ukras, nego pokretačka sila romana.

„Njihova ljubav, iako je čini samo stisak ruke u detinjstvu, jedina je istinska i prava u ovom romanu. “