Da li ste na pravom mestu ili samo verujete da tu pripadate?
Žak Austerlic godinama živi u Londonu, ali nikada nije osećao da tamo pripada — kao da je ceo njegov život nežno pomeren sa svog pravog mesta.
Kao dete, prebačen je iz Evrope u Vels transportom jevrejske dece. Odrastao je u domu pastora, bez sećanja na poreklo, bez jezika detinjstva i bez imena koje bi ga povezalo sa onima koji su ga izgubili. Tek decenijama kasnije, Austerlic počinje da otkopava fragmente sopstvene prošlosti — pukotine u vremenu i slike koje su godinama bile potisnute.
Povratak iz zaborava Kroz razgovore koji traju decenijama, pratimo čoveka koji pokušava da vrati svoj život iz zaborava. On traži roditelje koje ne pamti i mesta koja više ne postoje, pokušavajući da pronađe sebe — onakvog kakav je mogao da bude da ga istorija nije zbrisala.
Identitet koji se pronalazi Zebald piše o tome kako nas prošlost oblikuje čak i kada mislimo da smo joj pobegli. Austerlic nije samo priča o potrazi za korenima; to je meditacija o tome da se identitet ne nasleđuje, već se mukotrpno ponovo pronalazi među krhotinama sećanja.
Pitanje koje ostaje: Ako nam oduzmu ime i jezik detinjstva, šta je ono što u nama ostaje neuništivo?
