Putovanje koje počinje željom za morem, a završava pred belinom koja je strašnija od tame — Poova avantura kao ulazak u nepoznato.
Svima nam je poznata privlačnost granice: želja da odemo dalje, da vidimo ono što nije viđeno, da izađemo iz sigurnog sveta. Ali postoji trenutak kada dalje više ne znači slobodu, nego susret sa nečim za šta nemamo ni reči ni zaštitu.
Po stalno menja lice knjige. Prvo smo u pustolovini, zatim u zatvorenom prostoru broda, potom u užasu preživljavanja, pa u putopisu ka nepoznatom i na kraju u gotovo metafizičkoj zagonetki. Ta promena žanra je deo nelagode: čitalac nikada nije sasvim siguran kakvu knjigu drži u rukama.
More ovde nije romantično. Ono je beskraj koji briše sigurnost, moral, razum i telesnu izdržljivost. Ljudi se pod pritiskom gladi, straha i izolacije pokazuju drugačije nego na kopnu. Civilizacija se tanji, a nepoznato raste.
Finale ostaje moćno jer ne zatvara priču. Umesto razrešenja donosi belinu, tišinu i osećaj prelaska u prostor koji možda više ne pripada životu. Zato ova knjiga i danas deluje kao avantura koja je usput postala tajna.
