Balet gubavaca – Lenard Koen

Rana knjiga u kojoj se već vidi ceo Koen — stid, želja, nasilje, humor, usamljenost, žudnja za ljubavlju i pesnički jezik koji od ljudske nečistote pravi bolnu lepotu.

Postoje rane knjige koje nisu samo početak, nego mapa svega što će kasnije doći. Balet gubavaca je upravo takav tekst. U njemu mladi Koen još traži formu, ali već ima svoje opsesije: telo, sram, želju, okrutnost, nežnost, porodični nemir, smeh na ivici bola i onu potrebu da se iz najnižeg, najnečistijeg i najposramljenijeg dela čoveka izvuče rečenica koja svetli.

U središtu ove proze nalazi se čovek rascepljen između potrebe za ljubavlju i nagona za poniženjem, između porodične čežnje i nasilja, između seksualne želje i stida, između ironije i molitve. Koenovi junaci često deluju kao njegove senke, alter ega, unutrašnji demoni prevedeni u književnost. To nisu smireni, lepo zaokruženi likovi, nego bića izbačena iz ravnoteže, istovremeno nežna i gruba, smešna i opasna, patetična i razorna. U njima se već vidi Koenov veliki dar: da pokaže čoveka u njegovoj nedostojnosti, ali bez prezira. 

Najvažnije vezivno tkivo knjige jeste jezik. Koenova rana proza već nosi ono što će kasnije postati prepoznatljivo u pesmama: spoj grubog i lirskog, erotskog i duhovnog, komičnog i tragičnog, poniženog i veličanstvenog. Balet gubavaca je knjiga za čitaoce koji žele da upoznaju Koena pre nego što je postao legenda — u trenutku kada je već nosio sav svoj mrak, ali još nije znao u kojoj će ga formi potpuno izgovoriti.

„Večeras smo veličanstveni i poniženi, viteški i zdrobljeni, prelepi i ogavni. “