Balkanski Hudini – Jan Van Mersberhen

„Najteže je osloboditi se lanaca koje niko drugi ne vidi.“

Ovaj citat iz romana pogađa samu srž ljudske borbe: kako pomiriti neukrotivu potrebu za slobodom sa onom, često težom, odgovornošću koju nosimo prema ljudima koje volimo.

Roman nas uvodi u fascinantan i pomalo setan svet Ivana, vojnog begunca iz bivše Jugoslavije koji u Holandiji živi kao „moderni Hudini“. Njegova svakodnevica – nastupi po barovima i vašarima, život bez stalne adrese i okova – biva poljuljana u četrdeset prvoj godini kada saznaje da ima desetogodišnjeg sina. Taj susret nije samo početak potrage za očinstvom; to je trenutak kada Ivan shvata da bežanje, koje je do tada bilo njegov način života, više ne nudi izlaz, već postaje prepreka za ono što mu je najpotrebnije – bliskost.

Njegovu priču nam kroz naraciju otkriva Ivanov bliski prijatelj, otac koji i sam prolazi kroz sopstvenu životnu krizu. Dok jedan pokušava da pronađe način da se „usidri“ u roditeljstvu, drugi u Ivanovom slobodnjaštvu vidi ideal kome teži, nesvestan da su obojica zarobljeni u različitim vrstama nevidljivih lanaca.

Zašto je „Balkanski Hudini“ priča koja ostaje u vama?

*Dvojnost očinstva: Autor nam maestralno prikazuje dva potpuno različita načina na koja očinstvo menja čoveka – kroz oči onoga ko ga tek otkriva i onoga kome je ono postalo poslednje uporište u životu.
Margina kao pozornica: Jan Van Mersberhen, poznat po svom empatičnom pristupu, ovde ne piše o herojima, već o ljudima sa društvene margine koji pokušavaju da pronađu svoje mesto u svetu, bez osuđivanja i sa mnogo topline.
Sloboda naspram odgovornosti:*Ovo je proza koja ne nudi lake odgovore. Ona nas tera da se zapitamo: da li je vrhunac slobode u odsustvu obaveza ili u hrabrosti da se za nekoga vežemo?

Suptilan stil:  Mersberhenova proza je snažna, ali nenametljiva. On koristi scenske nastupe glavnog junaka kao metaforu za sve nas koji pokušavamo da se „oslobodimo“ sopstvenih strahova i trauma iz prošlosti.