Da li književnost treba samo da priča priče — ili i da misli?
Ova knjiga je filozofski susret sa delom Danila Kiša. Ilija Marić ne piše biografiju ni klasičnu analizu, već promišlja Kišovu umetnost kao etički čin — kao borbu protiv zaborava, laži i ravnodušnosti.
Kako nastaje istina u književnosti? Gde je granica između dokumenta i fikcije? Da li pisac ima moralnu obavezu prema ljudskoj patnji o kojoj piše? Marić se bavi upravo tim pitanjima, pokazujući da Kiš nije samo pripovedač nego i mislilac.
Ova knjiga je za čitaoca koji se pita:
– Šta književnost duguje istini i čoveku?
– Može li umetnost biti otpor istorijskoj nepravdi?
– Zašto Kiš i danas izaziva, uznemirava i uči odgovornosti?
Beleške o Kišu i filosofiji nisu teorijski traktat već tiho, misaono čitanje jednog od najvažnijih pisaca našeg jezika. Knjiga za one koji veruju da su reči više od estetike — da moraju imati savest.
