Bolest na smrt – Seren Kjerkegor

Knjiga o očajanju kao najdubljoj bolesti čoveka — Kjerkegor o sopstvu, veri, grehu i nemiru duše koja ne može da postane ono što jeste pred Bogom.

Postoji očaj koji ne izgleda kao očaj. Čovek radi, govori, uspeva, zabavlja se, gradi sliku o sebi, ali duboko u njemu ostaje nemir: ne zna ko je, ne može da prihvati sebe, ne može da pobegne od sebe i ne može sam sebi dati mir. Kjerkegor upravo tu vidi bolest na smrt — ne smrt tela, nego bolest duha koji je odvojen od izvora pred kojim jedino može postati celovit.

Kjerkegor u ovoj knjizi polazi od misli da čovek nije samo telo, psiha, razum ili zbir želja, nego sopstvo — odnos koji se odnosi prema sebi, ali nije sam sebe stvorio. Zato je ljudsko biće duboko napeto: između konačnog i beskonačnog, vremena i večnosti, nužnosti i mogućnosti. Kada taj odnos nije pravilno postavljen, nastaje očajanje. Ono može biti skriveno, tiho, skoro neprimetno, ali može biti i otvoreno, buntovno, dramatično. Čovek ili ne želi da bude ono što jeste, ili očajnički želi da bude samo ono što je zamislio bez Boga.

Bolest na smrt zato nije knjiga o prolaznoj tuzi, melanholiji ili psihološkom raspoloženju. Kjerkegor ide dublje: očajanje je duhovno stanje čoveka koji ne stoji istinito pred sopstvenim postojanjem. Možemo očajavati zbog slabosti, zbog greha, zbog nemogućnosti, zbog prevelike mogućnosti, zbog toga što se gubimo u svetu ili zato što se zatvaramo u sebe. U svakom obliku, očaj pokazuje da čovek ne može sam sebe potpuno zasnovati, niti se sam izbaviti iz sopstvene rascepljenosti.