ČASNA REČ - Leonid Pantelejev

Šta znači držati reč – kad te život primora da biraš između straha i savesti?
Časna reč Leonida Pantelejeva nije samo autobiografska priča o detinjstvu u sirotištu, već ispovest čoveka koji je morao da krije svoju veru u Boga, ali nikada nije prestao da veruje u istinu, dobrotu i čoveka.

Pantelejev piše jednostavno, bez patetike, sa potrebnom snagom. U svetu u kojem su glad, kazna i sumnja svakodnevica, on pokazuje da čast nije stvar okolnosti, već unutrašnjeg zaveta – reči koju daješ sebi, drugome i Bogu. Junaci nisu savršeni, ali su iskreni, ranjivi, i upravo zato duboko ljudski. Njihova obećanja, izdaje, pokajanja i prijateljstva postaju lekcija o tome šta znači biti čovek čak i kada to niko ne traži od tebe.

Zašto ova knjiga i danas pogađa pravo u srce?
– Zato što govori o veri koja se ne viče, nego nosi tiho u grudima.
– Zato što nas uči da časna reč nije fraza, već odgovornost pred sobom i drugima.
– Zato što podseća: čovek može izgubiti sve – osim dostojanstva, ako ga sam ne preda.

Celog života ispovedajući hrišćanstvo, bio sam loš hrišćanin. Naravno, nije bilo teško dosetiti se toga i ranije, ali možda sam to najpre shvatio sa svom žalosnom očiglednošću tek onog dana kada sam od nekog čuo ili negde pročitao reči Ogarjova da neiskazana ubeđenja – nisu ubeđenja. A ja sam skoro čitav svoj vek (izuzevši godine ranog detinjstva) morao da krijem svoja gledišta.

Možeš mi uzeti hleb, ali ne i reč koju sam dao – to je Pantelejevljeva poruka svetu koji zaboravlja šta znači verovati čoveku na reč.

Ovo je knjiga za one koji ne traže heroje bez greške – već ljude koji, uprkos strahu, ostaju verni istini.