Duševna bolest – Rafail Karelin

Za duševnu bolest se može reći da je to kuga dvadeset prvog veka. I kao što onkologija ne može da izađe na kraj s rakom, tako ni psihijatrija ne može da se izbori protiv duševne bolesti. Broj psihičkih bolesnika je sve veći. U srednjem veku su za vreme epidemije kuge ulice gradova bile pune nesahranjenih leševa, jer su se ljudi plašili da im se približe, dok se danas psihički bolesnici pretvaraju u žive mrtvace. Oni su se do te mere zatvorili u sebe da se čini kao da su se zakopali u grobnicu. Bez obzira što žive među nama i reklo bi se komuniciraju s nama, a ponekad čak i rade, ipak su to ljudi s kojima se ne može stupiti u kontakt jer su izgubili vezu sa realnim svetom, odvojili se od Crkve i pogruzili u svoj irealni svet koji smatraju jedinom stvarnošću.

Postoje dva vida te bolesti. Prvi je opsednutost demonom, slučaj kada čovekovom dušom zavlada zli duh i živi u čoveku kao domaćin u svom domu. On parališe čovekovu volju, prekine mu kontakt s njegovom svešću i čini nam se kao da takav čovek ima dve duše, a druga od njih je sâm đavo. Taj vid ove bolesti obično prate postupci svetogrđa, ali istovremeno i straha od svetinje. No, ma kako to bilo čudno, taj vid duševne bolesti leči se lakše od onog drugog, o kojem će kasnije biti reči. Naime, u prvom slučaju je vidljivo prisustvo demona, ali tu isto tako vidljivo pomažu ispovest i često pričešćivanje.

Uzrok drugog vida ove bolesti je čovekova gordost. Istina, postoji i treći vid duševne bolesti, a to je oštećenost psihičkog aparata, a ne psihe, što dolazi do izražaja već u samom detinjstvu ili pak na nekoj od etapa čovekovog razvoja. Nećemo se baviti naslednom patologijom jer čovek je u tom slučaju nesrećna žrtva isto kao i onaj ko se rodi slep ili pak s nekim drugim nedostatkom. Nas interesuje drugi vid ove bolesti čiji su uzrok neiskorenjene strasti.

Bezumlje je razaranje pravilnog odnosa duše i sveta. Kad kod čovekovog signalnog sistema dođe do kratkog spoja i kad se pokvari, čovek gubi sposobnost da na adekvatan način doživljava spoljašnji svet. On tada gubi samospoznaju i zapada u haos. Čovek inače ima nagon za samoodržanjem, snažnu podsvesnu sposobnost da u teškim situacijama razmotri sve varijante i izabere onu koja mu omogućava da preživi. U tom smislu pokušaj čoveka u stanju bezumlja da sačuva svoj život sastoji se u tome da pobegne u bolest, sakrije se u njoj, stvori nekakav iluzorni svet i u njemu živi kao u kakvoj ljušturi i na taj način se izoluje od stvarnog sveta koji mu je postao nepodnošljiv. Uzrok toga je, slikovito rečeno, mikrob gordosti koji se u njega uselio, najčešće još u detinjstvu, a zatim se neprimetno razvio do ogromnih razmera.

Ljude povezuje uzajamna ljubav koju gord čovek gubi, a gubitak ljubavi je već početak bezumlja. Tu dolazi do unutarnjeg konflikta. Naime, ako je takav čovek vernik, onda on smatra da ga je Bog, kao okrutni otac, izbacio iz svog doma i zato se u njegovom srcu nalazi pritajena mržnja prema Bogu. No ukoliko je u pitanju neverujući čovek, onda on smatra da je jedino on pošten čovek i da živi među podlacima i nitkovima i to u kući po čijim zidovima puze skorpioni spremni da ga ubodu, zbog čega je stalno napet. U dubini duše uveren je, pa makar to i ne hteo da prizna, da ljudi zaslužuju da se zemljina lopta napuni dinamitom i njime raznese.

Gord čovek nikad nije zadovoljan. On ne može biti srećan zato što je srećan samo onaj ko je zadovoljan onim što ima. Gord čovek živi ovaj život i ne oseća večnost jer su mu u srcu neokajani gresi i strasti. Budući da smatra da je u svemu u pravu, on prosto ne može da se kaje. No, on ne može ni da se moli, čak ni kad čita reči molitve, budući da smatra da mu ne dolikuje da nešto traži i za nešto moli. On sa Bogom hoće da razgovara kao sa sebi ravnim i kad u tome ne uspe, onda se često predaje okultizmu i demonizmu. Demonizam je jedan od dobavljača žive robe za duševne bolnice.

SADRŽAJ

Sluga Božiji, 5
Treba tražiti Boga, a ne samo ono što je Božije, 15
Duhovno i duševno, 19
Tragičan vek, 31
Mistika i religija, 38
Duševna bolest, 43
Hrišćanka i istovremeno paganka, 62
Naš prijatelj i naš neprijatelj, 66

ДУШЕВНА БОЛЕСТ избор текстова Карелин Рафаил