Ecce homo – Fridrih Niče

Ničeova poslednja i najneobičnija knjiga o sebi — duhovna oporuka mislioca koji pred slom sabira svoj život, svoja dela i najavu prevrednovanja svih vrednosti.

Postoje knjige u kojima autor ne govori samo o sebi, nego staje pred sopstveni život kao pred poslednji sud. Niče u Ecce homo ne traži skromnu meru, ne piše mirnu ispovest i ne objašnjava se svetu blagim tonom. On govori iz krajnje usamljenosti, iz osećanja sudbine, bolesti, snage i predosećanja da ono što je napisao još nije shvaćeno. To je trenutak kada filozof sam sebi postaje pitanje: ko sam ja, zašto sam tako mudar, zašto tako sudbonosan, i zašto me moje vreme još ne može podneti.

Ecce homo zauzima posebno mesto u Ničeovom opusu jer dolazi na samom kraju njegovog svesnog stvaralačkog života. Posle dela kao što su Tako je govorio Zaratustra, S one strane dobra i zla, Genealogija morala, Sumrak idola i Antihrist, Niče se okreće unazad i piše knjigu u kojoj sopstvenu misao prikazuje kao celinu. Poglavlja sa izazovnim naslovima poput „Zašto sam tako mudar“, „Zašto sam tako pametan“ i „Zašto pišem tako dobre knjige“ ne treba čitati kao običnu sujetu, nego kao deo dramatične, ironijske i proročki intonirane samointerpretacije.

U ovoj knjizi Niče ne daje neutralnu biografiju. On oblikuje svoj lik kao sudbinu. Govori o bolesti, zdravlju, hrani, klimi, usamljenosti, čitanju, stilu, odnosu prema nemačkoj kulturi, hrišćanstvu, moralu i sopstvenim knjigama. Ecce homo je istovremeno pregled opusa, lična mitologija, filozofski manifest i tekst koji se nalazi na granici genijalne lucidnosti i nadolazeće katastrofe. Upravo zbog te napetosti knjiga ima izuzetnu snagu: čitalac oseća da se pred njim završava jedan život, ali i da se taj život predstavlja kao početak nečega što će tek doći.

Kao Ničeova duhovna oporuka, Ecce homo najavljuje njegovo veliko razotkrivanje vrednosti i radikalno prevrednovanje moralnog nasleđa Zapada. To je knjiga za čitaoce koji ne žele samo da saznaju šta je Niče mislio, nego kako je sam razumeo svoju misiju. U njoj se filozofija pretvara u sudbinu, a autobiografija u izazov čitaocu: da li je moguće razumeti čoveka koji je sebe video kao eksploziju u istoriji evropskog duha.

„Čujte me! Jer ja sam taj i taj. Pre svega, ne pomešajte me s nekim drugim!“