Gubitnik – Tomas Bernhard

Šta ostane od čoveka kada pred sobom vidi talenat koji ne može dostići — Bernhardova priča o poređenju, zavisti i porazu koji postane čitav život.

Svima nam je poznat otrov poređenja. Postoj trenutak kada tuđi uspeh ne izgleda samo kao uspeh, nego kao presuda nad nama. Ova knjiga dodiruje strah da nismo dovoljno dobri za ono što najviše volimo — i da nas upravo najveća strast može pretvoriti u svedoke sopstvenog poraza.

Nije najteže nemati talenat.
Teže je imati ga dovoljno da shvatiš koliko nikada nećeš biti velik. 

Tri mlada pijanista sreću Glena Gulda. Posle tog susreta više ništa nije isto. Jedan je genije. Jedan pripoveda. Jedan postaje gubitnik.

Bernhard ovde piše o poređenju kao o bolesti. O trenutku kada tuđa veličina ne ostaje tuđa, nego se useli u vas kao dokaz vaše nedovoljnosti.

To je knjiga o umetnosti, ali još više o zavisti, nemoći, ambiciji i onoj strašnoj blizini genija koja ne podiže sve oko sebe, nego neke potpuno uništi.

Za svakoga ko zna da poraz ne počinje uvek neuspehom. Ponekad počinje susretom sa nečim savršenim.

Bernhardov glas se kreće opsesivno, u krugovima, kao misao koja ne može da prestane da se vraća na istu ranu. Verthajmer nije gubitnik zato što je običan, nego zato što se njegov život zaglavio u poređenju. On ne može da bude ono što je hteo, ali ne može ni da prihvati bilo šta manje. Takav poraz nije spoljašnji događaj; on postaje način disanja, mišljenja, postojanja. 

Ova knjiga je snažna za svakoga ko je ikada voleo neku oblast toliko da ga je upravo ta ljubav povredila. Umetnost ovde nije samo lepota, nego nemilosrdna hijerarhija, ogledalo i rana. Bernhard piše o geniju bez sentimentalnosti, a o neuspehu bez utešnog objašnjenja.

Zato Gubitnik pogađa i one koji nikada nisu svirali klavir: jer skoro svako zna kako izgleda kada čovek u tuđem daru prepozna granicu sopstvenog života. 

Čitajte je kada vas zanima onaj opasni trenutak kada ljubav prema nečemu prestane da hrani čoveka i počne da ga meri. Kada ste nekada stajali pred tuđom lakoćom, uspehom ili darom i osetili da se u vama ne budi samo divljenje, nego i pitanje: šta onda ostaje meni?