ILUSTROVANI KLJUČ ZA TINEJDŽERSKE KRIZE - An-Kler Klajndinst

Kako postati alat ljubavi u mehanizmu tinejdžerskih kriza? Pomoć na putu tinejdžerskih promena!  Kada se suočite s napornim preobražajem svog tinejdžera i potpunim remećenjem porodične atmosfere, šta da uradite kako biste uspostavili i održali kvalitetan odnos s njim i izbegli nepotrebne sukobe Osnovan na principima Pozitivne discipline, ovaj vodič nudi praktične savete, vizuelna objašnjenja i dozu humora, čineći ga lako razumljivim i korisnim u svakodnevnim situacijama.

Zablude zbog kojih možete pokvariti odnos sa svojim tinejdžerom

Ponekad nas predrasude, ubeđenja i ambivalentnost povodom određenih tema navode na ozbiljne greške. Evo nekoliko netačnih viđenja koja mogu ugroziti uspostavljanje dobrog odnosa sa adolescentom.

Tinejdžeri i pogrešna uverenja
1. Adolescencija je samo jedna od loših faza kroz koje treba proći
Možemo biti skloni zatvaranju očiju dok oluja ne prođe, kao da nemamo drugu opciju osim da je stoički trpimo. Međutim, adolescencija nije samo faza koju treba preživeti  to je ključni period za razvoj našeg deteta. Ako zanemarimo ono što se tada dešava i mislimo da adolescent treba da odraste potpuno sam, lišavamo i njega i sebe značajne interakcije koja bi mu bila korisna na kratak, srednji i dugoročni rok.

2. Adolescencija je posledica divljanja hormona
Svakako da hormoni igraju ulogu u fiziološkim promenama koje se dešavaju, ali snaga onoga što tinejdžer doživljava ne može se objasniti samo hormonima. Takvo uprošćeno shvatanje može navesti roditelje da pasivno čekaju da se hormonska ravnoteža uspostavi, umesto da razumeju i podrže dete u ovom periodu. Osim fizioloških promena, u adolescenciji dolazi do intenzivnog preoblikovanja mozga, što značajno utiče na ponašanje i emocije.

3. Adolescencija je konačan prelazak iz potpune zavisnosti u potpunu nezavisnost
Ovo uverenje stvara anksioznost i kod roditelja i kod tinejdžera. Nezavisnost se ne stiče naglo, već postepeno, kroz proces koji traje dugo nakon što tinejdžer napusti roditeljski dom. Radije nego da forsiramo nagle promene, treba da negujemo kontinuitet i postepeni razvoj odgovornosti.

4. Ne treba buditi tinejdžera koji spava nedeljom ujutru
Slična pogrešna uverenja uključuju

On nikad ne pomaže u kući, nema smisla ni tražiti.
Njega zanima samo soba, nikada ga ne viđamo
Ona samo gubi vreme To je tako i neće se promeniti
Takve tvrdnje, iako se oslanjaju na uočene činjenice, mogu nas sprečiti da zauzmemo drugačiji stav i pomognemo tinejdžeru da razvije ključne životne veštine poput odgovornosti, samopoštovanja, upravljanja emocijama i donošenja ispravnih odluka.

Naši stavovi i naše ambivalentnosti
Zbog uverenja da je adolescencija opasna zbog rizičnog ponašanja i impulsivnosti, roditelji često pribegavaju jednoj od dve krajnosti

Popustljivost  kako bismo izbegli sukobe i frustracije kod tinejdžera.
Strogoća  kako bismo ga zaštitili i predupredili potencijalne greške.
Idealno rešenje nije ni jedno ni drugo u potpunosti, već kombinacija strukture i podrške

Strogost daje okvir i vodi kroz izazove.
Blagonaklonost omogućava emocionalno povezivanje i razumevanje.
Ne prihvatamo lako činjenicu da je tinejdžer istovremeno i veliki i mali
Na prvi pogled, tinejdžer izgleda kao odrasla osoba  ima razvijeno telo, može apstraktno razmišljati i raspravljati s nama. Međutim, emotivno, on je još uvek dete koje nije usvojilo sva sredstva samoregulacije. Ako to ne razumemo, možemo mu postavljati nerealne zahteve i očekivati zrelost koju još nije dostigao.

Ne poznajemo dovoljno savremena naučna saznanja o razvoju mozga
Nova otkrića iz neuronauke mogu nam pomoći da bolje razumemo šta se dešava u tinejdžerskom mozgu. Neuronske veze, dopamin, plastičnost i preoblikovanje mozga igraju ključnu ulogu u njegovom ponašanju i donošenju odluka. Ova saznanja su danas lako dostupna kroz video-klipove, ilustracije i popularno-psihološku literaturu.

Nismo uvek svesni emocionalnih odjeka koje u nama izaziva tinejdžerov preobražaj
Promene kod tinejdžera mogu probuditi različite emocije kod roditelja

Očajanje  jer u njemu prepoznajemo sopstvene osobine koje nam se ne dopadaju.
Osećaj napuštenosti  kada se više okreće prijateljima nego porodici.
Nostalgija  za sopstvenom mladosti i slobodom koju smo izgubili.
Frustracija  jer tinejdžer ne prepoznaje trud i žrtvu roditelja.
Anksioznost  zbog straha od njegove budućnosti i mogućih grešaka.

Naše paradoksalne zapovesti
Iako to ne želimo, roditelji često tinejdžeru postavljaju kontradiktorne zahteve.

Istraži svet, ali nam ostani pred očima.
Ovaj stav karakteriše helikopter roditeljstvo, gde detetu ograničavamo fizičku slobodu, ali ga podstičemo da istražuje svet digitalno  što kasnije kritikujemo.

Svet rada je surov, u životu se treba boriti, niko ti ništa ne poklanja...
Istovremeno ga ne izlažemo naporima i frustracijama, čime ga lišavamo alata za suočavanje sa izazovima odraslog života.

Zaključak
Adolescencija nije period koji treba izdržati  to je kritičan trenutak razvoja u kojem roditelji imaju ključnu ulogu. Balansirajući između podrške i postavljanja granica, omogućavamo tinejdžeru da postepeno razvija samostalnost, sigurnost u sebe i emocionalnu stabilnost.

Iako je prvenstveno namenjen roditeljima hiperosetljive dece, saveti iz knjige mogu koristiti svim roditeljima koji žele da unaprede odnos sa svojim detetom i bolje razumeju njegove emocije i ponašanje. Ova knjiga, izuzetno pristupačna i vizuelno dopadljiva, kombinuje humor s pedagogijom, a pomoći će i roditeljima i njihovim tinejdžerima da se bolje razumeju, da uspostave konstruktivnu komunikaciju i poboljšaju odnos tokom nemirnog doba adolescencije.

Ako je dete

Kreativno, ali odsutno
Spontano, ali nevaspitano
Zaljubljeno u pravdu, ali drsko
Radoznalo, ali neustrašivo do granica rizika
Uporno, ali tvrdoglavo
Preosetljivo, ali sklono plaču
Strastveno, ali kapriciozno
Emotivno, ali nekontrolisano
Odlučno, ali ponekad deluje kao mali tiranin

Ova knjiga je nastala iz susreta dve mame koje su, kroz svoja iskustva i različite perspektive, osmislile vodič koji pomaže roditeljima da bolje razumeju svoje dete i svakodnevne izazove u međusobnoj komunikaciji.

SADRŽAJ

Deset koraka za napredak u roditeljstvu

1. Razvijanje sposobnosti posmatranja i obraćanja pažnje na dete
2. Ulazak u svet deteta i povezivanje s njim
3. Početak od detetove trenutne tačke kako bismo ga podržali u daljem razvoju
4. Ohrabrivanje deteta na njegovom putu napretka
5. Razumevanje potreba koje se kriju iza teških ponašanja
6. Razvijanje samoregulacije kod sebe i kod deteta za bolju emocionalnu inteligenciju
7. Prilagođavanje roditeljskog pristupa kako dete raste i menja se
8. Modelovanje društveno-emocionalnih veština
9. Održavanje povezanosti bez obzira na sve izazove
10. Strpljenje i fokus na ono što je zaista važno

Neće

Neće da se obuče
Neće da ide u školu
Neće da sedne za sto
Neće da jede
Neće da pomogne
Neće da pospremi svoju sobu
Neće da radi domaći zadatak
Neće da uči
Neće da spava

Ne može da se nosi sa

Ne može da prihvati ne
Ne može da se kontroliše  lomi stvari ili vređa
Ne može da se ponaša u prodavnici
Ne može da se ponaša u restoranu
Ne može da se kontroliše vreme pred ekranom
Ne može da se ponaša u automobilu

Smatra da nije dovoljno dobar

Smatra da nije dovoljno dobar u školi
Želi da uspe iz prvog pokušaja
Radije će odustati nego pokušati i neuspeti
Ne voli da gubi
Ima negativan stav
Laže kako bi se osećao manje loše
Hvali se kako bi se osećao sigurnije

Zahteva mnogo pažnje

Protivi se samo da bi se protivio
Provocira, odgovara i drzak je
Pravi buku
Upada u razgovore
Treba mu stalno ponavljati i to traje dugo
Budi celu kuću
Namerno zadirkuje braću i sestre

Teško mu je sa drugima

Nema uopšte prijatelja
Teško mu je sa vršnjacima
Nije pozvan na rođendane
Učestvuje u vršnjačkom nasilju kao žrtva ili nasilnik
Nasilan je prema drugima
Daje utisak nevaspitanog deteta"