Ja sam mačka – Nacume Soseki

Najbolji sudija ljudske pameti ovde nije čovek, nego mačka koja iz ugla sobe vidi ono što ljudi, zauzeti sobom, nikako ne uspevaju da vide.

Bezimena, nadmena, radoznala i savršeno ironična, ona posmatra svog gospodara, njegove goste, razgovore, učenost, poze i male društvene predstave. Ljudi oko nje govore ozbiljno, misle da razumeju svet, raspravljaju o velikim temama i trude se da izgledaju važno. Mačka ih sluša — i upravo zato deluju još smešnije.

Iza tog mačjeg glasa krije se satira Japana koji se modernizuje, preuzima zapadne obrasce, stvara novu obrazovanu klasu i istovremeno ne zna šta da radi sa sopstvenom taštinom. Učenost se pretvara u praznu pozu, razgovori u komične rituale, a svakodnevica u pozornicu na kojoj ljudi neprestano igraju sebe ozbiljnije nego što zaslužuju.

Ovo nije samo duhovit roman o mački. To je roman o tome koliko čovek postaje smešan kada veruje da sve razume, a ne primećuje ni najbliže biće koje ga posmatra. Humor je blag, ali oštar; iza svake dosetke stoji pogled koji ljudski svet odjednom čini čudnim, sitnim, nadmenim i neodoljivo komičnim.

„Posmatraču sa strane može se činiti da su sve mačke redom iste, pa ipak, kad malo dublje zađete u svet mačaka, videćete da je prilično komplikovan.“

Kada ljudsku ozbiljnost pogleda mačka, čitava civilizacija odjednom počne da liči na dobro uvežbanu šalu.