Kod Singera nijedan čovek nije samo ono što o sebi kaže.
Iza pobožnosti stoji želja. Iza običaja strah i sujeverje. Iza smeha krivica. Iza svakodnevnog života čitav nevidljivi svet znakova, iskušenja i tajni.
Kal nas vodi u zajednicu u kojoj se vera i život ne mogu odvojiti, ali ni pomiriti bez borbe. Ljudi se mole, greše, vole, sumnjaju i pokušavaju da razumeju zašto ih sudbina vodi tamo gde nisu planirali.
Singer piše o davnom svetu tako da prepoznamo sopstveni: svet u kojem čovek zna pravila, ali srce ipak često krene drugim putem.
Singerovi junaci nikada nisu jednostavni: u njima se mešaju pobožnost, strast, slabost, sujeverje, humor i stalno pitanje da li čovek zaista upravlja sopstvenom sudbinom.
