Koks ili Tok vremena – Kristof Ransmajer

Roman o čoveku koji želi da izmeri sve — i o tajni da vreme, sreća, ljubav, bolest i smrt možda ne mogu biti savladani časovnikom, nego samo pričom.

Svi znamo da vreme ne teče isto. Jedan sat radosti može proći kao minut, jedan minut straha kao čitav dan. Detinjstvo se jednom čini beskrajno, drugi put kao da je nestalo pre nego što smo ga razumeli. Ljubav ubrzava svet, bolest ga usporava, tuga ga zaustavlja. Ransmajer piše upravo o toj ljudskoj nemoći pred vremenom — i o našoj večitoj želji da ga uhvatimo, izmerimo, zaustavimo ili bar pretvorimo u priču koja neće odmah nestati.

U središtu romana nalazi se car Ćenlung, najmoćniji čovek ogromnog kineskog carstva, vladar koji poseduje gotovo sve osim onoga što najviše želi: vlast nad prolaznošću. U njegov Zabranjeni grad stiže Alister Koks, engleski graditelj automata i časovničar iz Londona, čovek koji razume mehanizme, zupčanike, metale, kretanje i preciznost. Car od njega ne traži obične časovnike. Traži sprave koje bi merile različita subjektivna vremena: vreme sreće, detinjstva, ljubavi, bolesti, umiranja. A zatim i ono najnemogućije — časovnik koji bi mogao meriti večnost.

Iz tog susreta nastaje roman koji nije samo istorijska fantazija, već meditacija o granicama ljudske moći. Ćenlung može narediti gotovo sve, ali ne može narediti vremenu da stane. Koks može napraviti najčudesnije mehanizme, ali ni njegov zanat ne može ukinuti smrt, gubitak i tugu. U pozadini njihove razmene oseća se i lična rana: majstor koji pravi časovnike nosi sopstveno iskustvo bola, jer vreme nije apstraktna tema za onoga ko je izgubio ono što voli.

Koks ili Tok vremena je roman bogat slikama, bojama, ceremonijama, vrtovima, tišinama i zastrašujućom lepotom dvorske moći. Ransmajer piše kao pripovedač koji zna da velika pitanja ne moraju biti izgovorena grubo. Dovoljno je postaviti jednog cara pred večnost i jednog časovničara pred zadatak koji prevazilazi svaku tehniku. Jer možda se vreme ne može pobediti merenjem. Možda ga čovek može dotaknuti samo kroz pripovedanje — kroz priču koja na trenutak odlaže nestajanje.