Čovek koji je hteo da ispravi sve — rukopis, prostor, porodicu, život — i završio pred istinom da savršenstvo može postati oblik uništenja.
Svima nam je poznata opasna želja da nešto konačno dovedemo u red: sebe, svoj rad, porodicu, prostor, prošlost. Ali ponekad svaka nova ispravka samo otkrije dublju pukotinu, a ono što zovemo brigom postane način da drugome nametnemo svoju predstavu spasenja.
Roithamer želi da stvori savršeno mesto za sestru.
Kuću u obliku kupe. Usred šume. Tačno zamišljenu. Do kraja promišljenu.
Ali ovde se ne gradi samo kuća. Gradi se ideja savršenog života za drugog čoveka. A niko ne može živeti u tuđoj predstavi savršenstva bez posledica. Poklon može postati nasilje ako u njemu nema mesta za slobodu onoga kome je namenjen.
Roithamer je čovek radikalne preciznosti, uma koji ne ume da stane i ljubavi koja ne ume da bude blaga. Posle njegove smrti ostaju rukopisi, beleške i pokušaj pripovedača da razume šta se zapravo dogodilo. Ali razumevanje se stalno odlaže, prepravlja, koriguje.
Korektura je knjiga o mišljenju kao bolesti, o geniju bez romantike i o životu koji se ne može ispraviti do čiste tačnosti. Što se više teži savršenstvu, to je lom bliži.
